Zelena, žuta, bela, ljubičasta i ređe crveni tonovi aurore borealis (severne polarne svetlosti) su se mogle videti tokom cele noći.
Video-snimak: Rojters
Polarnu svetlost nad nebom finskog Rovaniemija na Arktičkom krugu, snimio je lokalni fotograf koji tvrdi da je ovo bio nabolji spektakl u ovoj godini.
Mart se generalno smatra jednim od najboljih meseci za posmatranje severne svetlosti i verovatno da će ovakvih zanimljivih slika biti zabeleženo i u nedeljama koje dolaze.
Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni koji su ubrzani naponom od 1.000 do 15.000 volti. Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80 do 150 kilometara.
Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa Zemlje jer atmosfera apsorbuje ultraljubičaste zrake). Svemirska sonda „Polar“ je registrovala auroru čak i u području iks-zraka.
Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne oluje koje su opet povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega. Takođe je uočeno da do geomegnetnih bura najčešće dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano proleće ili jesen što je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godišnjim dobima.
Aurora je opažena i na Jupiteru i Saturnu, planetama čija su magnetska polja mnogo snažnija od Zemljinog. Pokreće ih, kao i na Zemlji, Sunčev vetar. Jupiterovi meseci, posebno Io, takođe uzrokuju snažne aurore. Nedavno je polarna svetlost otkrivena i na Marsu, mada se verovalo da zbog nedostatka jakog magnetskog polja to nije moguće.
Aurore koje su nastale kao rezultat velike geomagnetne oluje 28. avgusta i 2. septembra 1859. godine, međutim, smatraju se najspektakularnijim u novijoj zabeleženoj istoriji.
