Pre 20 godina, Škotska je postala prvi deo Ujedinjenog Kraljevstva koji je zabranio pušenje u zatvorenim javnim prostorima – uključujući pabove, restorane i radna mesta.

Za neke je ovaj zakon označio sumrak zlatnih dana pravih pabova. Za druge, stavio je tačku na večeri u dimu odećom koja zaudara i, što je najvažnije, spasio je živote, piše BBC.

Iako je danas to teško zamisliti u Velikoj Britaniji, veliki deo 20. veka bio je obavijen dimom. Pušilo se u avionima, bolnicama i kancelarijama.

Do 2006. godine, u interesu javnog zdravlja, prostor za pušače počeo je da se sužava.

Čovek koji je predvodio tu promenu u Škotskoj bio je Endi Ker, tadašnji ministar zdravlja.

Bivši poslanik Laburističke partije predvodio je kampanju za zabranu pušenja dok je zemlja pokušavala da se oslobodi reputacije “bolesnika Evrope”.

Njegov zakon bio je prekretnica – Vels, Severna Irska i Engleska sledili su primer već naredne godine.

Ker se danas ponovo nalazi u pabu Calderwood Inn u Ist Kilbrajdu – mestu posebnog značaja za njega, ne samo zato što je tu upoznao svoju suprugu.

Upravo u tom prijatnom pabu u Južnom Lanarkširu, 26. marta 2006. ujutru, zvanično je pokrenuo zabranu pušenja.

„Nažalost, morao sam da pijem sok od narandže jer su novinari bili tu“, kaže Ker za BBC Scotland News.

Iako kaže da je zabrana zakon na koji je najponosniji u karijeri, nije bio bez kritičara.

Dok se Ker smešio fotografima u pabu bez dima tog marta 2006, jedan redovan gost tvrdio je da će zakon “uništiti” škotsku ekonomiju.

“Smatralo se da je to kraj sveta za pabove”, priseća se Ker.

Godine nakon zabrane bile su zaista teške za škotske barove.

Više od 10 odsto, oko 700, zatvoreno je u roku od četiri godine nakon zabrane, prema jednoj studiji.

Između 2009. i 2022. zatvorena je petina pabova u zemlji, prema podacima Nacionalne statističke službe.

Da li je zabrana spasila živote?

Ipak, Ker ističe da su pretplate na sportske kanale kod kuće i jeftin alkohol iz supermarketa takođe igrali veliku ulogu u problemima ugostiteljstva.

Za bivšeg ministra – nekadašnjeg pušača čiji je otac bolovao od plućne bolesti – zakon je bio nužnost za javno zdravlje i nesumljivo je spasio živote.

Oko četvrtine odraslih u Škotskoj pušilo je kada je zabrana uvedena.

Do 2024. taj procenat je pao na 14 odsto.

Izloženost pasivnom pušenju, koja je povezana sa smrtonosnim toksinima, smanjena je za 96 odsto od uvođenja zabrane, prema analizama javnog zdravstva Škotske i Univerziteta u Stirlingu.

Zakon je takođe povezan sa padom od 17 odsto u broju hospitalizacija zbog srčanog udara i smanjenjem moždanih udara za 7 odsto, kao i poboljšanjem zdravlja trudnica i beba.

Jedan od glavnih protivnika zabrane bio je Pol Voterson, bivši direktor Udruženja licencirane trgovine Škotske (SLTA).

Počeo je da radi u pabovima 1960-ih, kada „niste mogli da vidite gosta od dima“.

Pab njegove porodice u Glazgovu bio je među prvima u UK sa nepušačkim delom.

Ipak, kao direktor SLTA, zalagao se za ograničenu zabranu – samo u određenim delovima i tamo gde se služi topla hrana.

Njegova organizacija tada je tvrdila da će potpuna zabrana povećati alkoholizam, ugroziti hiljade radnih mesta i koštati državu 85 miliona funti.

„To je bio moralni argument protiv poslovnog argumenta – i moralni argument pobeđuje“, kaže on.

„Bio je to rat, a mi nismo shvatili da je rat – PR rat.“

Danas priznaje da su argumenti protiv zabrane praktično „mrtvi“.

„To pokazuje koliko se stvari menjaju. Nema povratka.“

Promena navika

Aleksandra (28) i njen verenik Endru (26) danas igraju bilijar u istom pabu.

Iako je bila dete kada je zabrana uvedena, jasno se seća zadimljenih prostora.

„Uđeš i to je zid dima“, kaže ona.

„Zadrži se svuda – sećam se tog smrada.“

Iako je mlađima to danas teško zamislivo, kažu da ne bi nužno bili protiv posebnih zatvorenih prostora za pušenje gde se ne služi hrana.

„Mora postojati granica“, kaže Endru, koji je pušač, „ali to bi stvorilo dobru atmosferu.“

Tam Ledi, nepušač, seća se vremena kada su se na kraju večeri čistile gomile pikavaca sa poda.

„Bilo je kao da je pala magla“, kaže, dodajući da je ulazak u pab bez dima prvi put bio „nestvaran“.

„Tada to nije bio problem, tako se radilo, ali sada ne bih voleo da neko zapali cigaretu za stolom.“

„I bolje je za ljude koji pokušavaju da ostave pušenje.“

Iza šanka, Kerol Grejem kaže da je zabrana nije naterala da prestane da puši.

Seća se toga kao „kraja jedne ere“.

„Mislila sam da će ljudi prestati da dolaze u pabove i da će se zatvoriti – i neki jesu“, kaže ona.

Dalji koraci i izazovi

Zabrana nije bila kraj pokušaja regulacije pušenja – ubrzo su uvedena i upozorenja sa slikama na pakovanjima cigareta.

Godine 2013. škotska vlada postavila je cilj da do 2034. postane „društvo bez duvana“, sa manje od 5% pušača.

Predlog zakona u britanskom parlamentu predviđa da osobe rođene posle 1. januara 2009. nikada neće moći legalno da kupuju cigarete, uz dodatna ograničenja za reklamiranje i prodaju elektronskih cigareta.

Simon Klark iz organizacije Forest, koja zastupa prava pušača, kaže da je „rat protiv pušenja otišao predaleko“.

„Vlada treba da edukuje ljude o rizicima, ali posle toga političari treba da se sklone“, kaže on.

Dr Gart Rid iz javnog zdravstva Škotske se ne slaže.

Naziva zabranu „prekretnicom“ koja je promenila društvene norme i pomogla da ljudi uopšte ne počnu da puše.

Ipak, više od 8.000 smrti godišnje u Škotskoj i dalje se povezuje sa pušenjem.

Porast vejpa

Dok je stopa pušenja opadala, upotreba elektronskih cigareta je rasla.

Stručnjaci upozoravaju na hemikalije u njima i nedovoljno istražene dugoročne posledice.

Godine 2024, svaki deseti Škot je koristio vejping – dvostruko više nego deceniju ranije – posebno među mladima.

Vejpovi nisu obuhvaćeni zabranom iz 2006, ali ih pabovi uglavnom zabranjuju.

„Mladi koji sada dolaze u pab – svi vejpuju“, kaže Kerol.

„I pola njih nikada nije ni pušilo.“

Izazov danas je, kaže dr Rid, primeniti lekcije iz prošlosti kako bi se obuzdao trend koji opisuje kao „zaista zabrinjavajući“.

Foto: Shutterstock/Elena Rostunova

Izvor. N1