Ovo je prvi put u istoriji da je porodica Ajfel javno zauzela stav protiv planova.
Gradonačelnica Pariza An Idalgo rekla je da želi da olimpijski prstenovi budu pričvršćeni za Ajfelov toranj kako bi “praznični duh Olimpijskih igara u Parizu ostao prisutan dugo nakon što se završe”.
Idalgovi politički protivnici smatraju da se radi o pokušaju da se na jedan od najpoznatijih svetskih spomenika zalepi predizborni plakat, a uoči narednih lokalnih izbora, na kojima će se Hidalgo suočiti sa Rašidom Dati, odlazećom ministricom kulture, koja stiže iz arondisman gde se nalazi Ajfelova kula.
„Ajfelov toranj nije napravljen da se okači bilo šta i sve, ovo je politički oportunizam, zaključio je Dejvid Alfand, desničarski pariski gradski odbornik i politički saveznik pomenute Rašide Dati.
Kako piše Politiko, Pariz je francuskoj javnosti „prodao” domaćinstvo Igara obećavši da će ih učiniti najzelenijim u istoriji, koristeći uglavnom postojeću infrastrukturu za održivost i sprečavajući troškove da izmaknu kontroli. Mnoge privremene lokacije su izgrađene u srcu grada, a kultni spomenici poput Ajfelove kule postali su deo veličanstvene scene za događaje kao što su ceremonija otvaranja ili odbojka na pesku.
Nakon Igara, te privremene objekte trebalo bi srušiti, navodi Politiko. Centar Pariza bi trebalo da se vrati, uglavnom, na ono što je bio.
Tabor pariskog gradonačelnika do sada je odbacio kritike, navodeći da je to tipična pritužba Parižana, koji su poznati po tome što mrze bilo kakvu promenu u francuskoj prestonici.
Podsećaju da su i piramide ispred Luvra polomljene nakon postavljanja 80-ih, pa čak i Ajfelovom tornju, koji je inženjer Gistav Ajfel sagradio za Svetsku izložbu 1889. godine, u početku su se protivili i arhitekte i stanovnici grada. Romanopisac Gi de Mopasan nazvao je toranj „džinovskim nezgrapnim skeletom“, a priča se da je i on tamo voleo da večera jer je to bilo jedino mesto u Parizu sa kojeg nije mogao da je vidi.
Danas, više od jednog veka kasnije, Ajfelova kula je skoro svima omiljeni spomenik, sinonim za Francusku – i onaj koji mnogi, uključujući Ajfelove potomke, žele da vide da ostane netaknut.
„Prstenovi potpuno razbijaju dizajn spomenika… to ne poštuje rad naših predaka“, rekao je za POLITICO Olivije Bertelo-Ajfel, pra-praunuk Gistava Ajfela. Bertelot-Ajfel predsedava udruženjem Ajfelovih potomaka, koje se protivi ideji Ane Idalgo.
Kako ističe Politiko, ukrašavanje Ajfelove kule nije bez presedana. Često se koristio za prenošenje različitih političkih poruka, poput podrške Ukrajini, ali i u različite komercijalne svrhe. Međutim, ove instalacije su uvek bile privremene.
Ovo je prvi put u istoriji da je porodica Ajfel javno zauzela stav protiv planova vezanih za Ajfelov toranj.
Ali Idalgo je, u intervjuu za Ouest France, tvrdio da odluka pripada gradu pošto je toranj u vlasništvu grada Pariza – sve dok je odobri Međunarodni olimpijski komitet, koji striktno štiti lokaciju na kojoj se nalaze krugovi postavljeni.
Ajfelova kula je zaštićeni spomenik i može se menjati samo pod određenim uslovima i nakon stručne procene“, napisala je ona na društvenoj mreži X.
„Suprotno onome što kaže An Idalgo, ona nije jedina koja odlučuje“, rekao je Žilijen Lakaz, predsednik udruženja „Sites & Monuments“, najstarijeg francuskog udruženja za odbranu nasleđa.
Lakaz je rekao da bi toranj trebalo da ostane simbol Francuske, tvrdeći da ga je Idalgo koristila da se promoviše, držeći se za Ajfelov toranj „kao parazit“ kako bi mogla „iskoristiti njegovu slavu i reći – ovo su moje Igre“.
Kakva god da bude konačna odluka, trenutni olimpijski čelični prstenovi od 30 tona će morati da se sruše jer su preteški da bi tu trajno ostali. Idalgo je rekao da će ih grad zameniti novim, lakšim.
