Objavljen je Izvještaj o stanju planeta…
Izveštaj o stanju na planeti upozorava da će u narednih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, saopštio je danas VVF (Vorld Vide Fund for Nature).
Došlo je do katastrofalnog prosečnog pada od 73% u populaciji posmatranih divljih vrsta za samo 50 godina (1970-2020), prema Izveštaju VVF-a o stanju planete za 2024.
U izveštaju, koji je danas objavljen širom sveta, upozorava se da će u narednih pet godina biti potrebni veliki usaglašeni napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, pošto se Zemlja približava opasnim prekretnicama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.
Indeks žive planete, koji proizvodi Zoološko društvo Londona, obuhvata skoro 35.000 trendova populacije za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. godine. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, uglavnom uzrokovana ljudskim sistemom ishrane, najveća je prijetnja populaciji divljih životinja širom svijeta. Slede prekomerna eksploatacija, invazivne vrste i bolesti. Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populaciji divljih životinja u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečan pad od 95%.
Opadanje populacija divljih vrsta može poslužiti kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema. Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju prednosti od kojih zavisimo – čist vazduh, vodu i zdravo tlo za hranu – i postaju ranjiviji na prelomne tačke. Prekretnica se dešava kada je ekosistem gurnut preko kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.
Globalne prekretnice, kao što su nestanak amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogroman uticaj na celu planetu i mogu ugroziti sigurnost hrane i prihoda. Upozorenje dolazi nakon što je broj šumskih požara u Amazonu dostigao 14-godišnji maksimum u septembru, što je četvrti put ove godine da se zvanično dogodilo globalno masovno izbjeljivanje korala.
Direktorica programa zaštite prirode VVF Adriatic Dunja Mazzocco Drvar prokomentarisala je da je podatak o smanjenju populacija vrsta za 73 odsto šokantan, ali očekivan.
Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena potiskuju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, sa opasnim globalnim prekretnicama koje prete da oštete sisteme za održavanje života na Zemlji i destabilizuju društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocenijih ekosistema, kao što su amazonska prašuma i koralni grebeni, osetiće ljudi i priroda širom sveta, rekla je ona.
Indeks takođe otkriva neke populacije koje su se stabilizovale ili povećale zahvaljujući efikasnim naporima za očuvanje, kao što je rast subpopulacije planinskih gorila od oko 3% godišnje između 2010. i 2016. u planinama Virunga u istočnoj Africi, ili povratak evropskih bizona u srednjoj Evropi. Međutim, izolovani uspesi nisu dovoljni.
Zemlje su se već dogovorile oko ambicioznih globalnih ciljeva za zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode (Globalni okvir za biodiverzitet), ograničavanje globalnog porasta temperature na 1,5oC (Pariški sporazum) i iskorenjivanje siromaštva (Ciljevi održivog razvoja UN). Međutim, Izveštaj o stanju planete navodi da su nacionalne obaveze i akcije na terenu daleko ispod onoga što je potrebno za postizanje ciljeva do 2030. i izbegavanje opasnih prekretnica.
Predstojeći međunarodni sastanci na vrhu o biodiverzitetu i klimi – COP16 i COP29 – predstavljaju ključne prilike za zemlje da ubrzaju svoj tempo i povećaju obim svog delovanja. VVF poziva zemlje da razviju i sprovode ambicioznije nacionalne planove za prirodu i klimu koji uključuju mere za smanjenje globalne prekomerne potrošnje, zaustavljanje i poništavanje gubitka domaćeg i uvoznog biodiverziteta i smanjenje emisija – sve na pravičan način. To se može postići vrlo brzo ako vlade oslobode više sredstava iz javnih i privatnih izvora i bolje koordiniraju svoje politike i akcije u pogledu klime, prirode i održivog razvoja, dodao je Mazzocco Drvar.
Generalna direktorka VVF International Kirsten Schuijt rekla je da iako je situacija izuzetno ozbiljna, još nismo prešli tačku bez povratka.
Imamo globalne sporazume i rešenja da vratimo prirodu na put oporavka do 2030. godine, ali do sada je malo napretka u primeni i nedostaje osećaj hitnosti. Odluke koje donosimo i akcije koje preduzimamo u narednih pet godina biće ključne za budućnost života na Zemlji. U našim rukama imamo moć i mogućnost da promenimo postojeću putanju.
Možemo da obnovimo našu planetu, ali moramo da delujemo sada, rekla je ona.
