Vizija je bila jasna, ali i nevjerovatno komplikovana. Pejdž je želeo da Led Cepelin bude više od puke rok muzike.
Bez obzira koji album Led Cepelina slušate, bilo da je to njihov debi ili poslednji koji su ikada napravili, jedna stvar postaje sasvim jasna: bend nije želeo da postane žrtva jednog tipa muzike, piše Far Out Magazine.
Istraživanje različitih vrsta muzike bilo je u prvom planu Džimija Pejdža kada je počeo da pravi plan za ono što će se ispostaviti kao jedan od najvećih rok bendova na planeti.
Morate imati na umu da ovaj bend nije nastao iz uma nekog budućeg rok benda; Pejdž je bio mnogo više od toga, čak i u ranim danima.
U tom trenutku je bio iskusan, jer je radio kao studijski muzičar i svirao u bendu “The Yardbirds”.
Radeći obe ove stvari, uspeo je da sklopi plan u svojoj glavi koje elemente želi da uzme iz niza ljudi sa kojima je radio i da ih sve spoji u jedan muzički ansambl.
Vizija je bila jasna, ali i neverovatno komplikovana. Želeo je da Led Cepelin bude više od puke rok muzike i da proširi ono što bi se moglo smatrati rokom, ubacujući razne stilove u zvuk koji je predstavljen pod teškom etiketom roka.
Stubovi koji su držali žanr bili su sveprisutni. Klasična distorzija, piskav vokal i veliki refreni bili su jasni, ali su dolazili uz ogoljene akustične delove, elemente folk muzike i naznake bluza i R&B-a.
Žanr uvek ima male tragove blaga koje se kriju ispod zvuka u koji se svet u početku zaljubljuje, a niko to nije znao bolje od Pejdža. U vreme kada je rok muzika bila jedan od najpopularnijih žanrova na svetu, on i Led Cepelin su pokazali javnosti koliko daleko se ovaj stil može rastegnuti.
Kada je govorio o albumu “Led Zeppelin II”, otkrio je koje su dve pesme prvo napisane i koliko je zabavno posmatrati te dve numere kao suprotne jedna drugoj. Ovo divno odražava zapanjujuću svestranost benda.
„Prve dve pesme koje sam imao za “Led Zeppelin” II bile su ‘Whole Lotta Love’ i ‘What Is and What Should Never Be'“, rekao je.
Mnogi ljudi ne znaju kada imaju hit u rukama, ali Pejdž je znao kada je završio snimanje ‘Whole Lotta Love’ da je to numera koja će fanove Led Cepelina posebno privući.
Rif, vokali i izduženi srednji deo sve su spojili i stvorili nešto posebno i slojevito. U toj pesmi je bila utkana priča, ona koju je Pejdž jedva čekao da fanovi okrenu na prvoj strani.
„Sa ‘Whole Lotta Love’, to je očigledno bila pesma koju će svi voleti, jer je taj rif bio tako svež i još uvek jeste“, rekao je Pejdž, dodajući da ako neko svira taj rif, to donosi osmeh na lica ljudi, a to je zaista pozitivna stvar.
Problem koji je imao bio je činjenica da su ljudi želeli da bend objavi pesmu kao singl, ali takođe, u pokušaju da pesma postane singl, srednji deo bi morao biti uklonjen.
Srednji deo ‘Whole Lotta Love’ je bizaran, ali koji deo rada ovih muzičkih majstora nije? Teška i zavodljiva rok pesma se spušta u neumoljivu atmosferu dok se zvučni efekti vetra uparuju sa grebanjem gitare, treperenjem činela i povremenim vokalnim udarcima Roberta Planta. Kada se ovaj deo završi, pesma eruptira u gitarski solo koji je Pejdž veoma dobro znao da svira.
Sve to dobro funkcioniše zajedno, ali radio stanice nikada ne bi puštale tako duge numere ako su želele da naprave atmosferu. Ovo je predstavljalo stalni problem koji je Led Cepelin imao, a to je bio da svoje najbolje pesme puštaju, čak i ako nisu bile pogodne za radio.
„Whole Lotta Love“ i kasniji uspeh te pesme bili su prekretnica za bend, koji je prestao da mari za to da pesme budu pogodne za radio i spremne za singlove sve dok su znali da su dobre.
„Znao sam da sa „Whole Lotta Love“ neće biti nikakvih izmena. Insistirao sam da zadrže srednji deo, što im se naravno nije sviđalo, ali su morali to da urade“, rekao je Pejdž.
Zatim je kroz osmeh dodao da je pomislio sledeće:
“Pa, ako nastavite da pravite numere sve duže i duže… jednostavno nećete praviti singlove”, konstatovao je on.
N1.
