Centralno obeležavanje Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u hrvatskoj vojnoj akciji “Oluja” je održano.
“Poslednjih dana smo svedoci licemerja velikih sila. Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, u toj najtužnijoj koloni, niko o tome neće da govori. Nikada vam neće reći da je to najveće etničko čišćenje od 1945. godine na ovom tlu. Nikada neće reći da je to bio zločin etničkog čišćenja. Svi su oni bili ljudi, imaju i srce i dušu. Iz njihovog ugla oni nisu ljudi, već su samo brojevi”, započeo je Vučić.
“Postavili smo mali drveni krst da obeležimo veliku tragediju. Srušili su nam ga. Decu su nam pobili, a 28 godina razmšljam kako je moguće da greškom gađate decu i starce. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake” rekao je on.
On je dodao da je protiv njega pokrenuta opšta hajka iz Hrvatske.
Vučić: Svedoci smo licemerja velikih sila
“Ovo je priča o svim ubicama koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad nama. Došao sam kod vas u Prijedor da vam kažem da sam ponosan što sam ovde sa vama”, naglasio je on.
“Danas, kada se ponosimo svojim rodom, hoću da vam kaže da vi ovde u Prijedoru, svakom drugom mestu u RS ne sanjate koliko vas volimo i koliko nam značite i koliko bez vas ne možemo”, završio je Vučić.
Obeležavanje 28 godina od ovog velikog srpskog stradanja i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata organizuju odbori vlada Republike Srpske i Srbije za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
Ceremonija se održala u Prijedoru.
Obeležavanju dana sećanja prisustvovali su Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, predsednici Srbije i Republike Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik , i drugi zvaničnici Srpske i Srbije.
Parastos stradalima služio je patrijarh srpski Porfirije.
“Sabrali smo se ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. godine Prijedor im je bila prva stranica spasa tokom ne bivalog po razmerama nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Danas smo sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane. Zbog toga vas braćo i sestre pre svega i jednio pozdravljam imenom gospoda Isusa hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju”, rekao je Patrijarh.
“Braćo i sestre, niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na ljubav prema svojoj kući, svojim blićžnjima, svojim roditeljima, braći i sesrama, svome narodu. Niko nema rezervisano pravo na jedinstvo svoga naroda. Niko nema elitno i eksluzivno i izuzetno pravo na bol, tugu, na oplakivanje svojih žrtava. Neki su se ipak odvažili da mere bol i određuju koju majku može da boli gubitak deteta, a koju ne može. Da kažu da neki bol nije bol. Mi znamo da bol oseća svaka majka, svaki čovek, bez obzira kom narodu pripada i kom se bogu moli. Bol nema ni naciju ni veru. bol svake majke, pa i naše srpske majke, jeste bol. Bol je bol, ma čiji bio”, dodao je on.
“Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima”.
Nakon patrijarha obratio se i Milorad Dodik.
“Ono što oni nazivaju Olujom bio je zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD, a stanovnika je bilo toliko. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali. Može Amerika da bude velika koliko hoće, ali je unižena i mala. Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos”, rekao je on.
“Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja, da kažemo da nećemo zaboraviti”, dodao je.
