2023. nije bila dobra godina za Ujedinjene nacije.
Bilo da se radi o ratu na Bliskom istoku ili u Ukrajini: UN deluju nemoćno. Misije Plavih šlemova u Africi završavaju se neuspešno.
Kako će UN izaći iz krize?
Bila je to dramatična borba, a na kraju – makar jedan signal: Savet bezbednosti UN doneo je zajedničku rezoluciju o bliskoistočnom ratu, iako sa mnogo kompromisa koji su mukotrpno ispregovarani. To najmoćnije telo UN poziva na povećanje humanitarne pomoći za oko dva miliona ljudi u Pojasu Gaze. Ali nema poziva na hitan prekid vatre kako je bilo planirano. Jer samo tako oslabljen tekst omogućio je SAD, izraelskoj sili zaštitnici, da ne stavi veto već da se uzdrži, kao i Rusija.
Glasanje koje je danima odlagano, svađa oko svake rečenice u tekstu rezolucije – na kraju godine samo ilustruju bespomoćnost u kojoj se nalazi SB UN, piše u analizi Antje Pasenhajm, dopisnica iz Njujorka,nemačkog javnog servisa ARD.
Posle ruskog agresorskog rata u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku podelio je UN kao što je to retko bio slučaj, rekla je nemačka ambasadorka u UN Antje Lendertse njujorškom studiju ARD pre poslednjeg glasanja: “Ako pogledate strašnu eskalaciju na Bliskom istoku, Savetu bezbednosti je zaista trebalo mučno mnogo vremena da pronađe zajedničku poziciju”.
Odnosi između Izraela i UN na najnižoj tački
SB UN još uvek nije pronašao zajedničku pozociju. Sa izuzetkom jedne rezolucije o humanitarnom prekidu vatre, svi pokušaji donošenja rezolucija o Gazi su bili neuspešni. SAD se protive svemu što bi moglo da izazove nelagodu u Izraelu i insistiraju na pravu Izraela na samoodbranu. Arapske zemlje odbijaju da poimence osude militantni Hamas i njegove terorističke akcije. SB UN je interno pocepan.
A Izrael postaje sve više izolovan na svetskoj sceni, kaže Ričard Gauen, posmatrač UN iz trusta mozgova “Krizna grupa”:
“Izrael je vrlo jasno stavio do znanja da će odbaciti sve rezolucije i ignorisati svaku kritiku od strane UN. Izraelci veruju da je ceo sistem UN protiv njih.”
Od 7. oktobra ionako napeti odnosi između Izraela i UN dostigli su najnižu tačku. Izraelski ambasador u UN Gilad Erdan čak je pozvao generalnog sekretara Antonija Gutereša da podnese ostavku jer je podsetio Izrael na odgovornost da poštuje ljudska prava.
Uznemiren podacima Hamasa – da je u Pojasu Gaze najmanje 20.000 mrtvih – uključujući i zaposlene u UN, kojih je stradalo više nego u bilo kom sukobu do sada, Gutereš je u novembru čak aktivirao instrument koji je samo nekoliko njegovih prethodnika ranije koristilo: pozvao se na član 99. Povelje UN i time se umešao u dnevni red Saveta bezbednosti. Šef UN je na dnevni red stavio raspravu o prekidu vatre. U Savetu bezbednosti rezolucija je propala zbog veta SAD.
“Globalna zajednica ove godine ne koristi konstruktivno institucije i instrumente koje UN imaju na raspolaganju”, kaže nemačka ambasadorka Lendertse.
Kritika na račun Gutereša
Mnoge diplomate UN iz raznih regiona su sve više frustrirani: Kritike na račun šefa UN iza zatvorenih vrata su sve češće: Generalni sekretarijat je nepovezan sa organima UN, Gutereš mnogim stvarima pristupa previše crno i bez neophodnog diplomatskog umeća i senzibilnosti.
Činjenica je da organizacije UN trenutno nemaju mnogo drugih opcija, kaže posmatrač UN Govan:
“Generalni sekretar Gutereš i ceo sistem UN za sada se koncentrišu na humanitarnu pomoć – bilo u Avganistanu ili u Gazi. To je ono što UN mogu, ali ne mogu da zaustave ratove.”
Dugogodišnji Visoki komesar UN za izbeglice s pravom stavlja snažan naglasak na humanitarni angažman. Ali on je gluv za misije plavih šlemova. On ne promoviše dovoljno konstruktivne rasprave, na primer o stabilizaciji i razvoju zemalja nakon sukoba.
Ove godine bez uspeha u rešavanju sukoba
Gutereš je uspešno pregovarao o sporazumu o žitaricama u ukrajinskoj krizi. Ali Moskva letos nije produžila sporazum o izvozu žitarica iz Ukrajine. Upravo u mnogim zemljama Afrike i Azije, već duže vreme jenjava spremnost da se krvari za rat u Istočnoj Evropi.
Osim toga, sukobi i dalje tinjaju u zapadnoj i centralnoj Africi. Zbog toga je 2023. bila jedna od najtežih godina za UN posle dugo vremena, kaže Ričard Gauen:
“Veliki jaz između Rusije i zapadnih zemalja u SB UN postao je još veći. Mislim da smo se svi fokusirali na Ukrajinu i Gazu”.
Ali takođe je važno videti: “UN nisu uspele da zaustave rat u Sudanu. Mirovne snage UN takođe su morale da napuste Mali”. Ove godine UN nisu uspele da reše nijedan sukob na svojoj agendi.
UN u krizi poverenja
Geopolitičke promene, raskol u Savetu bezbednosti, dilema između morala i diplomatskih obećanja: manevarski prostor UN ograničen je dubokom krizom poverenja, kaže Gauen.
Pritom bi UN 2024. bi mogle da preuzmu velike zadatke, barem u Gazi: “Podrška obnovi, pružanje osnovnih usluga za Palestince”, kaže Gauen.
Govori se i o tome da UN tamo uspostave privremenu administraciju. “Ali sumnjam u to.” Međutim, ako iko tamo ima autoritet da pomogne ljudima u Pojasu Gaze, onda su to organizacije UN, kaže Gauen.
To je snaga koju kritičari Ujedinjenih nacija često zanemaruju, kaže nemačka ambasadorka Lendertse. Jer UN su širom sveta na licu mesta, posebno sa svojim razvojnim i humanitarnim instrumentima.
“Mislim da moramo da počnemo sa humanitarnim angažovanjem tako što ćemo razmotriti da li je zapravo opravdano kritikovati same Ujedinjene nacije ili su možda višekrive države članice koje ne koriste UN ili ih ne podržavaju dovoljno.
Nemačka i UN
Nemačka nastavlja da podršku UN postavlja kao prioritet: kao drugi najveći donator celom sistemu UN i drugi najveći bilateralni donator humanitarne pomoći.
Ove godine je proslavljeno 50 godina članstva Nemačke u Ujedinjenim nacijama. Kancelar Olaf Šolc i ministarka inostranih poslova Analena Berbok otputovali su u Njujrok sa ogromnom delegacijom kako bi to proslavili na marginama zasedanja Generalne skupštine. Ogromna zabava bila je i početni signal za sledeću rundu prijava: Nemačka želi da postane stalna članica Saveta bezbednosti – ali to je daleka budućnost.
U novoj godini počinje zvanična runda prijavljivanja za sledeće rotirajuće mesto u SB UN, koje će postati dostupno 2027. Rivali su Austrija i Portugal Plan za 2024. takođe uključuje pripremu samita o budućnosti zajedno sa Namibijom. Glavni cilj je stvaranje instrumenata i mreža kako bi se savladavali sukobi između velikih sila i krize.
