Došao je i taj dan.
Dan koji smo svi željno iščekivali, ali i kojeg smo se svi plašili. Srbija i Amerika se sastaju u još jednom iz serije najbitnijih mečeva generacije.
Kao što verovatno znaju i ptice na grani, košarkaške reprezentacije Srbije i SAD u četvrtak od 21.00 u Parizu igraju polufinale Olimpijskih igara.
To će biti drugi okršaj ovih ekipa na OI u Parizu, a treći u poslednje tri nedelje računajući i prijateljsku utakmicu.
U oba prethodna duela Amerikanci su izlazili na kraj sa Srbijom kao od šale.
Ali to nije uvek bio slučaj.
U poslednjih pet zvaničnih utakmica ekipa SAD ima četiri pobede, ali situacija nije baš toliko čista.
Dominantni su bili Ameri, pored ove godine, na SP 2014. (129:92) i u finalu OI 2016. (96:66).
Međutim, na OI 2016. u grupnoj fazi bilo je svega 94:91 za izabranike Majka Kšiševskog, a sećamo se da je Bogdanović tada imao trojku za produžetak, dok je na SP 2019. u Kini Srbija u borbi od 5-8. mesta relativno lako izašla na kraj sa poljuljanim protivnikom.
A, naravno, sećamo se Indijanapolisa i 2002. godine, kada je tadašnji “Drim tim” pao na putu Srbije do svetske titule.
Iako su tadašnji i sadašnji tim “Orlova” nebo i zemlja, jedna stvar je ista – selektor Svetislav Pešić.
“Nikome ne pretimo, niti imamo pravo. Igramo protiv izuzetne ekipe, najbolje u istoriji reprezentativne košarke. Oni su u međuvremenu rasli kao ekipa, mi to poštujemo, ali respektujemo i nas. Ne plašimo se”, rekao je popularni Kari – da, Amerikanci, imamo i mi našeg Karija – pred olimpijsko polufinale.
Ne mogu se porediti ta utakmica iz Indijanapolisa i ova koja nas očekuje večeras, ali je recept isti kao što je bio pre 20 i kusur godina. Isti recept za pobedu protiv bilo koga na papiru jačeg od sebe bio je i pre 50 godina, a biće i za sto.
A to je – hrabrost. Odnosno, znate na šta mislimo.
“Trener nam je rekao da smo igrali kao, ono… Žene, da tako kažem”, prokomentarisao je Filip Petrušev dešavanja sa utakmice protiv Australije.
Znala je Srbija da uđe dobro u meč sa Amerikancima. Štaviše, uglavnom je ulazila dobro i hvatala rivala na spavanju, čak i u onim utakmicama koje bi se završavale na -30.
Zna Srbija definitivno i šta je tačno potrebno da se uradi da bi se nadmudrio “Drim tim”, ali je kvalitet – koliko god se mi ložili, a ložimo se – nedvosmisleno na strani ekipe SAD.
I kladionice su nas otpisale, kao da je u pitanju duel belgijskog kupa u kojem je pravilo da kada igraju prvoligaš i neki niželigaš utakmica kreće sa 20, 30 poena u korist autsajdera.
Kvota na pobedu “Orlova” je oko 10, dok je na Amere svega oko 1,05. Hendikep je -16,5 – što znači da se očekuje da izgubimo se otprilike tolikom razlikom.
I to i jeste realno. Realan odnos snaga. Šanse da Srbija pobedi – opet, ako izuzmemo klasično srpsko loženje – jako su male.
Ali one postaju nepostojeće ako se u taj meč uđe kao u onaj sa Australijom. Odnosno, pokazano na primeru, ako se u njega ne uđe sa istim stavom koji je Dejan Bodiroga imao 2002. godine, kada je došao do Redžija Milera da iskoristi njegov peškir kako bi obrisao znojave ruke.
“Video sam da je šokiran situacijom, da mu nije jasno šta se dešava. Nisu očekivali da ćemo ih dobiti, video sam nevericu u njegovim očima i tek tada je shvatio da je đavo odneo šalu”, rekao je nedavno popularni Bodi Bond.
I upravo u tome leži naš spas. Doduše, uzalud sve ako se ne pogode otvoreni šutevi i ako Durent i Kari šutnu 85% iz igre.
