U nekim fabrikama se ne proizvodi ni polovina automobila koji bi mogli da siđu sa trake.
Evropskoj automobilskoj industriji ne piše se dobro: prodaje se manje automobila nego što se očekivalo, a većina novih električnih modela ostaje neprodata.
Ne preti zatvaranje samo fabrikama Volkswagena – Renault i Stellantisov brend Fiat trenutno proizvode znatno više vozila nego što mogu da prodaju, piše Dojče vele.
Prema istraživanju koje je sproveo Bloomberg Intelligence, svaka treća evropska fabrika BMW-a, Mercedesa, Stellantisa, kompanije Renault i Volkswagena ne radi punim kapacitetom.
U nekim fabrikama se ne proizvodi ni polovina automobila koji bi mogli da siđu sa trake.
Posebno loše izgleda u Stellantisovoj fabrici Mirafjori u Torinu, gde se proizvodi potpuno električni Fiat 500e. Tamošnja proizvodnja je u prvoj polovini ove godine pala za više od 60 odsto.
Čak je i Audijeva fabrika u Belgiji, gde se proizvodi skupi Q8 e-tron, pod pretnjom zatvaranja.
Problemi sa prodajom ugrozili su fabriku kompanije Renault na severu Francuske, kao i fabriku Volkswagena u Drezdenu.
Električni automobili koji se tamo proizvode jedva nalaze kupce, a proizvođači beleže gubitke.
“Usred smo strukturnih promena”, rekao je za DW glavni ekonomista ING-Bank Karsten Brzeski.
“Ovo se ne odnosi samo na VW već na celu automobilsku industriju. I, naravno, vidimo da ovaj međunarodni trend veće elektrifikacije dovodi i do veće konkurencije”, naglašava Brzeski.
Posebno iz Kine raste pritisak na evropske proizvođače automobila. Uprkos kaznenim carinama EU na električne automobile iz Kine, kineski proizvođači su odlučni da se trajno etabliraju na tržištu EU.
Pored brenda Link & Co kompanije Geely, proizvođači kao što su Chery, Great Wall Motor ili BYD planiraju da u budućnosti proizvode električne automobile u sopstvenim fabrikama u Evropi.
Zašto su evropski proizvođači automobila u tako teškom položaju kada je u pitanju prelazak na električna vozila? Da li su menadžeri, za razliku od svojih kolega u Kini, jednostavno propustili priliku?
Objašnjenje nije tako jednostavno, kaže Brzeski, automobilska industrija se istovremeno suočava sa mnogim problemima.
Ali u ovom sektoru se posebno dobro vidi fenomen jačanja međunarodne konkurencije i smanjenja konkurentnosti Evropljana.
Hans-Verner Sin, dugogodišnji predsednik minhenskog instituta Ifo za praćenje ekonomskih trendova, ne vidi ovo kao neuspeh menadžmenta.
“Ne može se reći da je iko ovde prespavao tržišni trend, bilo da je to Volkswagen ili drugi. Ali se ne prepoznaje, a to je možda i propust, koliko različito brzo i temeljno funkcionišu politike u Kini i Evropi”, kaže on u intervju za DW.
“Evropski zeleni plan, zabrana vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u EU od 2035. godine i sve restriktivnija pravila o emisiji izduvnih gasova vozila drastično su promenili pravila tržišta za kratko vreme i usmerili industriju ka politički motivisanoj transformaciji, na čijem bi kraju, ako ne bi bilo korekcija, svi bili gubitnici”, tvrdi Sin.
Posle dizel skandala, motori sa unutrašnjim sagorevanjem su bili pod velikim pritiskom, a automobilska industrija se našla u defanzivi.
U Kini i Francuskoj, povećanje proizvodnje električnih automobila viđeno je kao prilika da se prekine tehnološka dominacija nemačkih proizvođača automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, kaže Sin.
Međutim, u međuvremenu je došlo do promene mišljenja u zemljama poput Francuske i Italije, koje su shvatile da će od naglog prelaska na električna vozila profitirati pre svega Kinezi.
Tu su se pojavile političke nejasnoće, kaže Brzeski.
“Šta je sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem? Hoće li oni ostati ili ne? Kada će se gasiti? Hoće li se rok produžiti ili ne?”
Odluka nemačke vlade da ukine podsticaje za električna vozila krajem 2023. bila je posebno nezgodna, dodaje on.
Nije ni čudo što proizvođači ne mogu da prodaju svoja električna vozila.
Ugrožen prosperitet
Za glavnog ekonomistu ING Brzeskog nema sumnje da kriza u automobilskoj industriji u Nemačkoj i Evropi preti sadašnjem prosperitetu.
Samo u Nemačkoj na automobilsku industriju, sa dobavljačima i svim drugim kompanijama koje su indirektno povezane sa poslovanjem automobilske industrije, otpada sedam do osam odsto privredne aktivnosti.
Dakle, kako sačuvati što više posebno dobro plaćenih poslova u industriji i održati prosperitet povezan sa proizvodnjom automobila?
Zalaganje za Međunarodni klimatski klub
Minhenski ekonomista Sin zagovara klimatski klub najvećih emitera CO2, ideju koju je takođe predložio nemački kancelar Olaf Šolc.
Svi glavni igrači, kao što su Kina, Indija, Brazil, SAD i EU, trebalo bi da ograniče promociju i upotrebu fosilnih goriva.
Ta ideja, koju je formulisao dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Vilijam Nordhaus iz SAD, mogla bi da pomogne klimi, smatra Sin.
Sve ostalo bi bila “mračna centralizovana politika, koja uopšte ne pripada tržišnoj ekonomiji”.
Planovi EU poput Zelenog plana, koji čitavu privredu podređuju zaštiti klime i životne sredine, možda su dobronamerni, ali “ozbiljno ugrožavaju naš prosperitet” jer ukidaju tržišne zakone.
Za njega kao ekonomistu ovo je “horor vizija”.
“Tako možete da uništite ekonomiju. Mogu samo hitno da preporučim da se napravi zaokret.”
Promena u razmišljanju je već u toku, naglašava Sin.
“Vidite javni revolt protiv ovih pitanja u poslednjih nekoliko godina, koji se sada dodatno pojačava preko Volkswagena. I to se, kao što vidimo, odražava na izborne rezultate.”
Pritisak na politiku i sindikate
Frank Švope iz Hanoverske škole menadžmenta je malo smireniji: “Takođe je tačno da Volkswagen ostvaruje veoma značajne profite”, kaže on, misleći na rekordnu dobit od 22,6 milijardi evra u 2023. i operativni profit od 20 milijardi evra koji analitičari predviđaju za ovu godinu.
Kriza još nije prisutna, ali preti u budućnosti, istakao je automobilski stručnjak u izjavi za nemački javni servis NDR.
Rukovodstvo VW-a stoga zvoni na uzbunu i najavljuje preteći scenario za smanjenje trenutnih zahteva za povećanjem plata i pritisak za uvođenje novih subvencija za električna vozila.
Pad prodaje se nastavlja
U međuvremenu, Stellantis takođe značajno smanjuje proizvodnju.
U fabrici Mirafjori u Torinu, proizvodnja Fiata 500e obustavljena je na mesec dana zbog loših prodajnih rezultata.
Hans-Verner Sin je možda u pravu sa svojim pogledom na automobilsku industriju.
“Volkswagen je samo početak. Biće još toga”, uveren je ovaj nemački stručnjak.
B92.
