Vojska je odgovorila, nije kraj

Izraelska vojska je odgovorila kontranapadom na raketnu vatru iz Sirije.

Šest raketa ispaljeno je iz južne Sirije na Golansku visoravan u subotu uveče i rano u nedelju (9.aprila) i tri su pale na teritoriju Izraela, saopštila je izraelska vojska.

U subotu uveče (8. aprila) su ispaljene tri rakete, jedna je prešla granicu i pala na otvoreno područje kraj izraelskog grada Meitsara na severu. Sirene za vazdušnu uzbunu su se prethodno aktivirale, a jedna od dve preostale rakete je pala u Siriju, a druga u Jordan.

Kasnije su još tri rakete su ispaljene sa juga Sirije na izraelske gradove na Golanu, saopštila je vojska, jednu je presrela “Gvozdena kupola”, a druga je pala na otvoreno kraj gradova Natur i Avnei Eitan. Treća raketa je pala u Siriju.

Štete nije bilo, a stanovnicima je naređeno da otvore javna skloništa od bombi i ostanu u blizini bezbednih mesta.

Palestinska milicija Liva al-Kuds ili Brigade Jerusalim, preuzela je odgovornost za ispaljivanje raketa, javila je libanska novinska mreža Al-Majadin povezana sa libanskim ekstremističkim Hezbolahom. Kako je navedeno, ta milicija, koja se borila kao deo prorežimskih snaga Bašara al Asada u sirijskom građanskom ratu, ispalila je rakete u odgovoru na sukobe na jerusalimskom svetilištu i zapretila da će odgovoriti silovito na svaki izraelski napad.

Okupirana Golanska visoravan

Golanska visoravan je strateški važna stenovita visoravan duga oko 60 kilometara i široka 25 kilometara. Visoravan je osvojio Izrael u Šestodnevnom ratu 1967. i pripojen je 1981. godine.

Međutim, to nije međunarodno priznato.

Prema međunarodnom pravu, te oblasti se smatraju teritorijom Sirije koju je okupirao Izrael. Bivši američki predsednik Donald Tramp zvanično je priznao Golansku visoravan kao izraelsku teritoriju u martu 2019. čime je izvršen preokret u spoljnoj politici SAD.

Masovni protesti u subotu

Hiljade Izraelaca okupilo se u subotu na demonstracijama protiv vladinih planova za reformu pravosuđa i pored povećane brige za bezbednost koje proističu iz porasta izraelsko-palestinskog nasilja.

Glavni protest u Tel Avivu, izraelskom komercijalnom centru, održan je manje od dva kilometra od mesta napada u kojem je jedan italijanski turista ubijen, a pet drugih italijanskih i britanskih državljana ranjeno.

Posle napada u Tel Avivu u kojem je jedna osoba ubijena a više ranjeno, premijer Izraela Benjamin Netanjahu naredio je kasno u petak (07.04) “mobilizaciju “svih rezervnih jedinica granične policije i vojske” .

Dva odvojena napada

Izraelske vlasti su saopštile da je u napadu u Tel Avivu ubijen italijanski turista i još petoro italijanskih i britanskih građana ranjeno kada je vozilo naletelo na grupu turista u Tel Avivu, preneo je AP.

Policajac i opštinski službenik koji su se našli u blizini su pucali na vozača i ubili ga kada je pokušao da izađe iz prevrnutog vozila s oružjem u rukama, navedeno je u policijskom saopštenju.

U odvojenom oružanom napadu ubijene su dve sestre Izraelke koje su imale i britansko državljanstvo kraj jevrejskog naselja na okupiranoj Zapadnoj obali.

Njihova majka je teško ranjena u napad na njihov automobil u koej mse nalazio i otac porodice.

Eskalacija je počela ranije

Izrael se prvi put posle nekoliko godina našao pod snažnom raketnom vatrom iz Libana. Tokom noći između četvrtak i petka i ranog jutra u petak, izraelska vojska je odgovorila kontranapadima na ciljeve u susednoj zemlji i u Pojasu Gaze.

Izraelska vojska saopštila je da su tokom noći pogođeni položaji Hamasa u južnom Libanu: Vojska neće “dopustiti terorističkoj organizaciji Hamas da deluje iz Libana”.

Prema medijskim izveštajima, bilo je eksplozija južno od grada Tirosa. Prema bezbednosnim izvorima, izraelski napadi pogodili su polje u blizini palestinskog izbegličkog kampa. Za sada nema informacija o mogućim žrtvama.

Izraelska vojska je tokom noći napala i ciljeve u Pojasu Gaze nakon što su na sever Izraela ispaljene rakete sa palestinske teritorije koju kontroliše Hamas. A Hamas je na te vazdušne napade odgovorio novim raketama na Izrael.

Najveća eskalacaja od 2006.

Prema izraelskim izvorima, osumnjičeni ekstremisti su u četvrtak popodne, prvog dana jevrejskog praznika Pashe, ispalili 36 raketa iz Libana na sever Izraela. U napadima je povređena najmanje jedna osoba

Vojska je za napade okrivila palestinske militantne organizacije.

“Pouzdano znamo da su to palestinski napadi”, rekao je novinarima portparol izraelske vojske Ričard Heht.

“To bi mogao biti Hamas, mogao bi biti Islamski džihad, pokušavamo da saznamo – ali to nije bio Hezbolah”, rekao je on.

Libanska država je takođe odgovorna za svako granatiranje koje dolazi sa njene teritorije, rečeno je u Izraelu.

Ovakva eskalacija nasilja na izraelsko libanskoj granici nije zabeležena od jednomesečnog rata između izraelske vojske i libanskog proiranskog Hezbolaha od 2006.

Netanjahu je zapretio odmazdom

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je sinoć “agresivnu reakciju” na granatiranje iz Pojasa Gaze i Libana. Uprkos unutrašnjim podelama, Izraelci ostaju ujedinjeni u suočavanju sa spoljnim neprijateljima, rekao je premijer.

Posle njegovog trosatnog sastanka sa svojim bezbednosnim kabinetom, njegova kancelarija je saopštila da su donete brojne odluke.

“Odgovor Izraela, danas i kasnije, zahtevaće veliku cenu od naših neprijatelja”, navodi se u kratkom saopštenju.

Libanski premijer osuđuje raketnu paljbu sa teritorije te zemlje

Vršilac dužnosti premijera Libana Nadžib Mikati osudio je raketnu vatru iz Libana prema Izraelu.

“Liban se žestoko protivi bilo kakvoj vojnoj eskalaciji koja dolazi iz njegove zemlje, kao i korišćenju libanske teritorije za izvođenje operacija koje mogu ugroziti postojeću stabilnost”, rekao je Mikati u Bejrutu.

Mirovna misija UN, Unifil pozvala je na prekid opasnih akcija.

“Obe strane su rekle da ne žele rat”, navodi se u jutrošnjem saopštenju ove organizacije. Mi smo u razgovorima sa obe zemlje. Misija UN pozvala je sve uključene da zaustave napade.

Okidač: Sukobi u džamiji Al-Aksa

Rakete su ispaljene posle U noći između utorka i srede i ponovo u sredu kasno uveče došlo je do sukoba izraelske policije i palestinskih vernika u Jerusalimu u džamiji Al -Aksa, trećoj po značaju u islamu.

U utorak uveče (4. aprila): vernici su gađali policiju kamenicama i petardama, koja je potom nastupila agresivno i uhapsila stotine ljudi. Prema palestinskim izvorima, vernici su krvavo pretučeni, a na desetine njih je povređeno.

Vernici su se potom u sredu uveče (05. aprila) zabarikadirali u toj džamiji iznad starog grada u Jerusalimu. Izraelska policija je upala u džamiju i odvela vernike.

A onda je u petak ujutro (7. aprila) ponovo došlo do sukoba ispred džamije Al-Aksa. Velika masa okupila se na trgu ispred džamije, a preko megafona se skandiralo u slavu vladavine radikalnog islamskog Hamasa u Pojasu Gaze. Na video snimku se vidi kako izraelski policajci palicama potiskuju velike grupe muškaraca.

Brdo hrama i tri velike svetske religije

Džamija Al-Aksa je na Brdu hrama koje je najvažnije sveto mesto za Jevreje. U sredu je počeo i višednevni jevrejski praznik Pesah.

Zbog Ramazana, tamo sada dolazi posebno veliki broj muslimana. Hiljade hrišćana je takođe u gradu zbog predstojećeg Uskrsa.

Nasilni sukobi na Brdu hrama u prošlosti su doveli do ratova između Izraela i vladajućeg Hamasa u Pojasu Gaze, poslednji put 2021.

Foto:EPA-EFE/ABIR SULTAN

B92.