Ova tehnologija auto-industrije će sazrevati uz komercijalna vozila, a potom će uslediti program putničkih automobila koja kao pogonsko gorivo koriste vodonik
Na nedavnom CES 2024 sajmu održanom u Las Vegasu, dominirali su modeli za učenje jezika, AI pomoćnici u kolima i impresivni zabavni displeji koji su tu da bi upotpunili unutrašnjost vozila koja će se koristiti u budućnosti. Međutim, kada se prašina malo slegla ponovo je u fokusu bila tema gorivnih ćelija koja koriste vodonik kao pogonsko gorivo.
Hyundai, globalni lider u prodaji vozila na vodonik, čiji se štand na sajmu vrteo oko teme hidrogena, istakao je svoju predanost čistoj energiji, proizvodnji vodonika iz otpada poput plastike i biomase, kao i pokretanju teških teretnih vozila na vodonik. Njihov viši potpredsednik Mark Frejmuler, na CES izložbi je naglasio važnost vodonika u industriji „teške robe” ističući da ovakva tehnologija odgovara zahtevima velikih kamiona, čije će informacije biti od velike važnosti za buduća putnička vozila.
Kompanija Hyundai ima najveći udeo na svetskom tržištu u prodaji vozila na vodonik jer je među prvima počela da ulaže u tehnologiju vodonika kada je i lansirala Nexo model automobila 2018. godine. Uz njega, takođe nudi i model XCIENT Fuel Cell kamion koji može da pređe i do 400 kilometara sa samo jednim punjenjem goriva.
Međutim, Hyndai nije jedini u ovoj sferi. Kompanija Honda, rani zagovornik tehnologije gorivnih ćelija na vodonik, takođe vidi vodonik kao ključni faktor u budućem transportu teške robe. Predsednik ogranka Honda Motor Europe, Inoe Kacuši naglasio je da su automobili na gorivne ćelije sledeća faza auto-industrije. Kacuši je još i dodao da infrastruktura i cena vodonika ograničavaju njihovu širu upotrebu. Ipak, Honda se i dalje fokusira na istraživanja u tom pravcu.
Kao što smo ranije već pisali, vodonične gorivne ćelije i vodonik kao pogonsko gorivo kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) nisu isto.
Naime, gorivne ćelije koriste vodonik za proizvodnju električne energije koja putem elektromotora pokreće automobil. Sa druge strane, vodonik iz hidrogen-peroksida (H2O2) kao pogonsko gorivo kod SUS motora direktno se ubrizgava u cilindre motora i dalje, putem mehaničkih sklopova, pokreće automobil. Eksploziju u cilindrima izaziva smeša vodonika (H2) i vazduha, a kao nusprodukt sagorevanja dobija se čist kiseonik (O2). Ne računajući sunce i vetar, ovde je u pitanju eksploatacija najčistije energije.
Tako je najavom da će od 2027.godine vodeća fabrika u Minhenu proizvoditi isključivo električna vozila, ali zadržavajući fleksibilnost za alternativna goriva, automobilski gigant BMW je takođe potvrdio da vodonik, ali kao gorivo ostaje važna alternativa. Milan Nedeljković, član upravnog odbora BMW kompanije, istakao je važnost održavanja fleksibilnih pogona u fabrikama, posebno za vodonik, zbog njegovog potencijalnog doprinosa u tehnologiji čiste energije, prenosi TechRadar.
Rukovodioci kompanija Honda i Hyundai postavili su 2040. godinu kao orijentacioni vremenski okvir za masovno usvajanje putničkih vozila na vodonik, uz pretpostavku da će infrastruktura za punjenje goriva postići kritičnu masu, a da će cena tehnologije postati prihvatljiva. Ovo tako, usmerava napore oba proizvođača na istraživanje vodonika za teška komercijalna vozila, dok ne isključuju potencijalnu budućnost za putničke automobile.
Uprkos obećanjima o tehnologiji čvrstih baterija sledeće generacije kod klasičnih električnih vozila, vodonik nudi prednost povećanog dometa i bržeg punjenja goriva, što može predstavljati ključnu ulogu u industriji i transportu teške robe. Kada tehnologija vodonika sazri, a infrastruktura dostigne visok nivo iskorišćenosti, vodonik će postati još jedan izbor za potrošače i proizvođače automobila, omogućavajući ostvarivanje ciljeva nultih emisija štetnih materija u atmosferu.
Izvor: Benchmark
