Oslanjanje na obnovljive tehnologije kao što su vetar i solarna energija izazvalo nestabilnosti koje bi mogle negativno da utiču na industriju, upozorava počasni predsednik Ifo instituta Hans-Verner Sin.
Nemačka je ponovo “bolesnik Evrope”, a brojni izazovi sa kojima se suočava, posebno u pogledu energetske strategije, mogli bi da budu od koristi sve popularnijoj desnici, smatra Hans-Verner Sin, počasni predsednik uglednog Instituta Ifo za ekonomska istraživanja iz Minhena.
Budući da proizvodnja u najvećoj evropskoj ekonomiji poslednjih nedelja nastavlja da opada, a da se država bori sa visokim cenama energenata, nadimak “bolesnik Evrope” za Nemačku je ponovo isplivao. Odrednica je prvobitno korišćena da opiše nemačku ekonomiju 1998. godine zbog ekonomskih izazova nakon ponovnog ujedinjenja, prenosi Si-En-Bi-Si.
“To nije kratkoročni fenomen”, rekao je Sin za Si-En-Bi-Si na Ambroseti Forumu u Italiji. “U vezi je sa automobilskom industrijom, koja je srce nemačke industrije i mnoge stvari zavise od nje”, rekao je on.
Nemačka je prvi put posle nekoliko decenija prijavila spoljnotrgovinski deficit u maju 2022, u ukupnom iznosu od milijardu evra. Država je nakratko sa trgovinskog suficita došla do toga da uvozi više nego što izvozi. Nemačka se od tada vratila na trgovinski suficit, koji je u junu 2023. dostigao 18,7 milijardi evra, prema podacima saveznog zavoda za statistiku, ali je izvoz i dalje spor.
Sin je rekao da sumnje investitora u izvodljivost nemačkih ciljeva održivosti takođe utiču na to da se zemlja označi kao “bolesnik Evrope”.
Jedan od postavljenih ciljeva je politika nulte emisije ugljen-dioksida do 2045. godine. Kako piše Si-En-Bi-Si, ovi nemački planovi došli su u fokus kako su cene skočile zbog pokušaja Evrope da se odvoji od ruskog gasa. Posebno u svetlu klimatskih ciljeva, mnogi su nemačke ambicije da se odvoji od ruskih energenata nazvali previše optimističnim.
Sin je ocenio da bi oslanjanje na obnovljive tehnologije kao što su vetar i solarna energija izazvalo nestabilnosti koje bi mogle negativno da utiču na preduzeća.
“Morate da popunite deficite konvencionalnom energijom, tako da je veoma teško imati ovu dvostruku strukturu koju ćemo morati da održavamo u budućnosti. S jedne strane zelena energija, a sa druge konvencionalna energija za popunjavanje praznina”, rekao je on.
Nemačka bi mogla da izgubi dva do tri odsto svojih sadašnjih industrijskih kapaciteta jer se kompanije sele u zemlje u kojima su gas i struja jeftiniji, kao što su SAD ili Saudijska Arabija, navodi se u jednom nedavnom istraživanju.
Neizvesnost u vezi sa cenama energije verovatno je doprinela padu poslovnog raspoloženja. Trenutna politička neizvesnost i užasnutost zbog polovičnih vladinih planova nisu strukturni faktori koji će izgleda dugo kočiti nemačku ekonomiju, dodaje se u istraživanju.
Kako piše američki portal, zbog visokih cena i uticaja na kućni budžet sve su veći znaci razočarenja javnosti povodom “održive Evrope” i prelaska na zelenu energiju.
Sin smatra da će fokus na održivost dovesti do značajnih političkih posledica.
“Očigledno je da postoji reakcija… Stanovništvo se sada kreće udesno”, rekao je Sin, misleći na popularnost desničarske stranke Alternativa za Nemačku.
Ifo institut pripada grupi od četiri vodeća nemačka ekonomska istraživačka instituta koji dva puta godišnje za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja.
