Da li biste voleli da znate koliko ćete još godina da živite? Novi danski projekat veštačke inteligencije može da ponudi odgovor na ovo pitanje, tako što može da izračuna potencijalno vreme smrti pojedinca, kao i da predvidi važne događaje koji će se desiti u njegovom životu. Pokazano je da su rezultati procene ovog programa bili za 11 odsto precizniji od svih drugih AI sistema i metoda proračuna u nauci.
Projekat pod nazivom “Life2” je sistem veštačke inteligencije koji funkcioniše tako što koristi detaljne informacije iz života pojedinca da bi doneo procenu o vremenu njegove smrti. Podaci koji se analiziraju su vezani za mesto boravka, obrazovanje, prihode, zdravstveno stanje i uslove za rad.
“Zanimljivo je da ljudski život posmatramo kao dugačku sekvencu događaja, slično kao što se rečenica sastoji od reči,” rekao je autor studije dr Suni Leman sa Tehničkog univerziteta u Danskoj. “Ova metoda se uglavnom koristi za druge AI modele, ali u našim eksperimentima, ovom metodom analiziramo životne sekvence jednog čoveka.”
Dodaje da su želeli da saznaju do koje mere je moguće predvideti događaje u budućnosti na osnovu iskustva iz prošlosti (uključujući smrt). Tražili su odgovore na pitanja kao što je: Kolika je šansa da će pojedinac da umre u naredne četiri godine?
Analizirane su poverljive informacije 6 miliona Danaca koje su bile pribavljene u periodu od 2008. do 2020. godine i posebno su izdvojili grupu od ljudi koji su preminuli u periodu između 2016. i 2020. godine. Sistem veštačke inteligecije je morao da pretpostavi ko je od njih preminuo, a ko ne.
Kada su istraživači analizirali odgovore koje je dao AI, došli su do zaključka da su odgovori precizniji i slični odgovorima na ista pitanja koje daje nauka.
Na primer, ljudi na rukovodećim pozicijama sa visokim primanjima živeće duže, dok se pesimistična predviđanja o trajanju života najčešće dodeljuju muškarcima sa utvrđenim psihičkim problemima.
Ovo nije prvi put da se AI vezuje za medicinske procene, ali Leman je naglasio da istraživanje otvara i mnoga etička pitanja, poput zaštite osetljivih informacija, privatnosti i nepristrasnosti interpretacije dobijenih podataka. Navedeni izazovi moraju da budu rešeni pre nego što veštačka inteligencija počne zvanično da se koristi u proceni nečijeg zdravlja, mogućnosti zaraze ili dužini života.
