U anketi fondacije Vodafon (Vodafone) 60 odsto roditelja je reklo da je veštačka inteligencija opasna za učenike. Oko 30 odsto pak u širenju nove tehnologije vidi šansu. U ukupnom stanovništvu Nemačke skeptičnih je nešto manje – 57 prema 35 odsto.
A šta je zapravo ChatGPT o kojem sada priča ceo svet?
Program za ćaskanje. Ali korisnik se ne dopisuje sa ljudskim bićem već sa kompjuterom koji reaguje kao čovek i odgovara na pitanja iz najrazličitijih oblasti. U stanju je, na primer, i da interpretira književnost, piše pesme i priče. Javnosti je dostupan od novembra.
Deset odsto roditelja srednjoškolaca je u anketi navelo da njihova deca već koriste ChatGPT, na primer za domaći zadatak. Većina pritom ne veruje da ć́e to staviti tačku na tradicionalni domaći.
Ipak, većina roditelja je protiv korišćenja programa u školama.
“Danas smo tek na početku jednog procesa, čiju dinamiku i razmere još uopšte ne možemo da procenimo”, izjavio je predsednik Nemačkog udruženja nastavnika Hajnc Peter Majdinger.
Veštačka inteligencija će, prema njegovim rečima, promeniti nastavu, škole i strategije edukacije učenika.
Ipak, većina građana (85 odsto) ne smatra da će veštačka inteligencija potisnuti ili zameniti prosvetne radnike. To mišljenje deli i Majdinger, koji veruje da lični odnos učitelja i učenika ostaje ključ za uspešan obrazovni proces.
Čak 74 odsto ispitanih slaže se da će sa jačom upotrebom veštačke inteligencije u školama, morati da se redefiniše i šta je rezultat sopstvenog intelektualnog napora.
Benchmark.rs
