Kako prenose američki mediji, prijava princa Harija za američku vizu predata je sudiji.
Kontroverza oko imigracionog statusa vojvode od Saseksa nastala je nakon tužbe koju je pokrenula Fondacija za nasleđe.
Oni su podneli zahtev prema Zakonu o slobodi informacija za dokumenta bivšeg radnog člana britanske kraljevske porodice kako bi otkrili da li je lagao o upotrebi droga u svom zahtevu za vizu. Sudski dokument, prema Newsweek-u, navodi:
“Tuženi Sektor za nacionalnu bezbednost SAD s poštovanjem obaveštava sud da je postupio u skladu sa sudskom naredbom od 7. marta 2024. godine, podnošenjem izjava sa prilozima za ex parte in camera (u privatnoj) analizi.”
U prehotnodm podnesku sudu se navodi:
“Sudovi dosledno smatraju da je viza ili imigracioni status osobe privatna, lična informacija koja je izuzeta od otkrivanja. Konkretno, zapisi bi otkrili vrstu dokumenata koje je princ Hari koristio za putovanje u Sjedinjene Američke Države, njegov status prijema i sve imigracione, ili neimigracione, beneficije koje je možda tražio.”
Fondacija za nasleđe smatra da postoji javni interes ako je Hari lagao u svom zahtevu. Prethodni sudski podnesak te fondacije je glasio: “Slučaj se pre svega pojavljuje zato što je Njegovo Kraljevsko Visočanstvo dobrovoljno — i za ogroman profit — priznao u pisanom obliku elemente bilo kojeg broja kršenja zakona o kontrolisanim supstancama. (Zaista, neki kažu da je NJKV došao do tačke hvalisanja i podsticanja ilegalne upotrebe droge.)”
“Vojvoda od Saseksa to je učinio uprkos činjenici da je široko poznato da takva priznanja mogu imati negativne posledice po imigraciju za ne-državljane i uprkos angažovanju vodećih pravnih savetnika s obe strane Atlantika.”
Sudija Karl Nikols, koji nadgleda ovu pravnu bitku, pregledao je Harijeve dokumente nakon odluke u martu.
“Pregledavajući pisane podneske stranaka i saslušavajući usmenu argumentaciju, sud zaključuje da je in camera pregled neophodan da bi se utvrdilo da li sporni zapisi spadaju u obim tvrđenih izuzetaka. Stoga se nalaže da, najkasnije do 21. marta 2024. godine, tužilac dostavi sudu in camera izjavu ili izjave koje detaljno opisuju, sa posebnim obrazloženjem, zapise koje zadržava i posebnu štetu koja bi nastala od njihovog javnog otkrivanja.”
Fondacija za nasleđe izgradila je svoj slučaj na osnovu bombastičnih komentara koje je Hari izneo u svojim memoarima pod nazivom “Spare”.
Opišući svoje iskustvo uzimanja magičnih pečuraka, Hari je u knjizi napisao: “Gledao sam u kantu. Ona je gledala u mene. ‘Šta—gledaš?’ Onda je postala… glava. Stao sam na pedalu i glava je otvorila usta. Veliki otvoreni osmeh. Nasmejao sam se, okrenuo, otišao da pišam. Sada je i WC postao glava. Školjka je bila njena prostrana čeljust, šarke sedišta njene oštre srebrne oči. Rekla je: ‘Aaah.’ Završio sam, ispraznio se, zatvorio joj usta. Okrenuo sam se prema srebrnoj kanti, stao na pedalu, nahranio je praznim pakovanjem cigareta iz džepa. ‘Široko otvori.’ ‘Aaah. Hvala, druže.’ ‘Nema na čemu, druže.'”
Hari je takođe priznao korišćenje drugih supstanci kao što su kokain i marihuana.
U drugom delu knjige, Hari je naveo:
“Psihodelici su mi takođe pomogli. Istraživao sam ih godinama, iz zabave, ali sada sam počeo da ih koristim terapijski, medicinski. Nisu mi jednostavno dozvolili da pobegnem od stvarnosti na neko vreme, dozvolili su mi da ponovo definišem stvarnost. Pod uticajem ovih supstanci mogao sam da se oslobodim rigidnih pretpostavki, da vidim da postoji još jedan svet izvan mojih teško filtriranih čula, svet koji je podjednako stvaran i dvostruko lep — svet bez crvene magle.”
“Nema razloga za crvenu maglu. Postoji samo istina. Nakon što bi psihoaktivne supstance prestale da deluju, moje sećanje na taj svet ostalo bi: Ovo nije sve što postoji. Svi veliki vidovnjaci i filozofi kažu da je naš svakodnevni život iluzija. Uvek sam osećao istinu u tome. Ali koliko je utešno bilo, nakon što sam zagrizao pečurku ili popio ajahuasku, da to doživim lično.”
