Izbijanje ebole u Demokratskoj Republici Kongo izaziva ozbiljnu zabrinutost, piše BBC.
Virus se nedeljama širio neopaženo u delu sveta gde građanski rat gotovo onemogućava efikasnu kontrolu epidemije, a pritom je reč o retkoj vrsti ebole za koju postoji znatno manje alata i metoda lečenja. Ova varijanta virusa ubija otprilike trećinu zaraženih.
Nalazimo se u ključnom trenutku epidemije: još uvek nije jasno koliko se daleko virus proširio, ali već sada postoji gotovo 250 sumnjivih slučajeva i oko 80 umrlih.
Većina epidemija ebole ostane relativno ograničena, ali stručnjake i dalje progoni sećanje na katastrofalnu epidemiju iz perioda 2014–2016. Tada je u zapadnoj Africi zaraženo čak 28.600 ljudi, što je najveća epidemija ebole u istoriji.
Proglašenje međunarodne javnozdravstvene vanredne situacije od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) ne znači da se svet nalazi na početku pandemije nalik kovidu.
Globalni rizik od ebole i dalje je veoma mali. Čak i tokom epidemije 2014–2016. u Ujedinjenom Kraljevstvu zabeležena su samo tri slučaja, i to među zdravstvenim radnicima koji su volontirali u Africi.
„Sama odluka pokazuje da je situacija dovoljno složena da zahteva međunarodnu koordinaciju“, kaže dr Amanda Rožek iz Instituta za pandemijske nauke Univerziteta Oksford.
I dalje postoji ozbiljna pretnja za susedne zemlje poput Ugande, Južnog Sudana i Ruande, koje se smatraju visokorizičnim zbog intenzivne trgovine i putničkih veza sa Kongom.
U Ugandi su već potvrđena dva slučaja zaraze, a jedna osoba je umrla.
Šta je ebola i kakvi su simptomi?
Ebola je izuzetno teška i smrtonosna bolest, mada srećom retka. Virusi ebole prirodno cirkulišu među životinjama – pre svega voćnim slepim miševima – ali ljudi se mogu zaraziti ako dođu u blizak kontakt sa zaraženim životinjama ili njihovim telesnim tečnostima.
Ovu epidemiju uzrokuje soj Bundibugjo, jedna od tri poznate vrste ebole koje izazivaju epidemije, ali i jedna od najmanje istraženih.
Bundibugjo je do sada izazvao samo dve epidemije – 2007. i 2012. godine – tokom kojih je umrlo oko 30 odsto zaraženih.
Upravo taj soj predstavlja niz ozbiljnih problema. Za Bundibugjo ne postoje odobrene vakcine ni lekovi, za razliku od nekih drugih vrsta ebole, iako su određeni eksperimentalni tretmani u razvoju.
Problem predstavljaju i testovi, koji za sada ne daju pouzdane rezultate. Prvi nalazi tokom ove epidemije bili su negativni na ebolu, pa su tek sofisticiranije laboratorijske analize potvrdile da je reč upravo o soju Bundibugjo.
„To je jedan od najvećih razloga za zabrinutost u ovoj epidemiji“, upozorava profesorka Trudi Lang sa Univerziteta Oksford.
Simptomi se obično pojavljuju između dva i 21 dana nakon zaraze.
U početku bolest liči na grip – pojavljuju se temperatura, glavobolja i iscrpljenost. Međutim, kako bolest napreduje, dolazi do povraćanja, proliva i otkazivanja organa. Kod nekih pacijenata pojavljuju se unutrašnja i spoljašnja krvarenja.
Pošto ne postoje odobreni lekovi usmereni baš na Bundibugjo, lečenje se svodi na takozvanu potporu organizmu: ublažavanje bolova, lečenje drugih infekcija, nadoknadu tečnosti i pravilnu ishranu. Rana medicinska nega značajno povećava šanse za preživljavanje.
Ebola se širi putem zaraženih telesnih tečnosti, poput krvi ili povraćanja, ali se prenos obično ne događa pre pojave simptoma.
Prvi poznati slučaj bila je medicinska sestra kod koje su se simptomi pojavili 24. aprila. Bile su potrebne gotovo tri nedelje da vlasti potvrde da je reč o epidemiji.
„Virus se već nedeljama nekontrolisano širi, a epidemija je otkrivena veoma kasno, što je ozbiljno zabrinjavajuće“, rekla je dr En Kori sa Imperijal koledža u Londonu.
To znači da zdravstvene službe zaostaju u pokušaju suzbijanja zaraze, a WHO upozorava da sve ukazuje na „potencijalno mnogo veću epidemiju od one koja je trenutno registrovana“.
Ratom razoreni deo Konga
Glavna strategija sada je brzo identifikovati zaražene osobe i utvrditi sa kim su bile u kontaktu.
Istovremeno će se pokušati sprečiti širenje ebole kroz bolnice i centre za lečenje, gde se pacijenti nalaze u najzaraznijoj fazi bolesti. Veliki izazov predstavljaće i bezbedna sahrana umrlih, jer tela preminulih i dalje ostaju zarazna.
Situaciju dodatno otežava činjenica da se epidemija odvija u ratom razorenom delu DR Konga, gde je više od 250 hiljada ljudi raseljeno iz svojih domova.
„Mnoga pogođena područja rudarski su gradovi sa izrazito pokretnim stanovništvom. Ljudi stalno migriraju između zajednica i prelaze granice, što značajno povećava rizik širenja virusa“, kaže Lang.
Ipak, Demokratska Republika Kongo ima veliko iskustvo u borbi protiv ebole, a odgovor zdravstvenih vlasti danas je „neuporedivo snažniji nego pre deset godina“, smatra dr Danijela Mano sa Londonske škole higijene i tropske medicine.
Da li će epidemija biti brzo stavljena pod kontrolu ili će prerasti u katastrofu kakvu je svet gledao pre desetak godina, zavisiće od reakcije upravo u ovim trenucima.
Zaraženi i Amerikanci?
Veruje se i da je nekoliko Amerikanaca koji se trenutno nalaze u Demokratskoj Republici Kongo bilo izloženo sumnjivim slučajevima u najnovijoj epidemiji ebole u zemlji, a za nekoliko njih se smatra da su bili izloženi visokorizičnim slučajevima, izvestio je američki zdravstveni i medicinski portal STAT News.
Najmanje jedna od tih osoba možda je razvila simptome, navodi se u izveštaju.
Još nema rezultata testova za te osobe, ali američka vlada navodno pokušava da organizuje njihov transfer iz DR Konga na mesto gde mogu bezbedno biti stavljeni u karantin i lečeni ukoliko se zaraze, prema izveštaju STAT-a.
Reuters nije mogao odmah da potvrdi izveštaj.
