Njih dvojica su razgovarala o brojnim temama, a među njima se našlo i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.
Kako je rekao Vidić, to je u značajnoj meri uticalo na njega.
“Očigledno je da smo imali mnogo turbulencija tokom mog detinjstva. Ja sam rođen 1981. godine, a deset godina kasnije smo imali rat u Bosni što nije daleko od moje kuće, možda nekih 150 kilometara. Ja ga nisam osetio, to nije bio rat koji se dešavao u mom gradu niti u Srbiji. Bio sam previše mali i nisam osetio to. Kasnije, kada nas je NATO bombardovao, to je uticalo i na mene. Već sam bio u Crvenoj zvezdi, nisam mogao da igram fudbal i morao sam da se vratim u Užice. Bilo je strašno. Jednog dana su ljudi iz kluba došli u kamp i rekli nam da idemo kući, jer bi moglo da bude problema u narednim danima. Nisu mogli da nam garantuju bezbednost. Naredna dva meseca bila su veoma veoma strašna, nismo imali pojma šta će se desiti u budućnost”, rekao je Vidić.
Nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije nije dozvolio da ga to slomi.
“To je bilo stvarno strašno, ali… Zvuči ludo, ali kako bih rekao, nakon mesec dana poželite da živite i u tim uslovima. Počnete da pronalazite načine da igrate fudbal sa društvom, pronalazite načine da izađete ispred zgrade i družite se sa svojim prijateljima. U vašoj glavi je i dalje misao ‘Vau, kada će se ovo završiti’. Mislim da je to uticalo na moj karakter i na mentalitet koji sam imao. Kada imate mogućnost da uradite nešto, uradite to najbolje moguće. Ako imate priliku da pređete u Mančester junajted koji je najveći klub na svetu i da se tamo dokažete, nemojte trošiti nijedan sekund na gluposti. Možda sam pravio gluposti u Moskvi ili kad sam bio u Srbiji, ali sam onda shvatio”, zaključio je Vidić.
B92.
