Iran i Oman postigli su razumevanje o glavnim odredbama sporazuma o obnovi plovidbe kroz Ormuski moreuz, piše “Al Arabija”. Navodi se da sporazum još mora da dobije odobrenje iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Iran bi, u okviru sporazuma o okončanju petomesečnog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama, mogao da dobije kontrolu nad brodovima koji kroz Ormuski moreuz ulaze u Persijski zaliv, objavio je Rojters, pozivajući se na visokog iranskog zvaničnika i dva izvora iz regiona upoznata sa pregovorima.
Ne samo što bi to bio jedan od najvećih ustupaka Teheranu do sada, već bi takav dogovor završio rat koji su SAD i Izrael pokrenuli u februaru značajnim pomeranjem odnosa snaga u regionu u korist Teherana. Naime, pre sukoba prolaz kroz moreuz bio je slobodan za sve brodove i nije se naplaćivao.
Iz Vašingtona za sada nema komentara na predlog. Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana tvrdi da je dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza blizu, iako su američki zvaničnici ranije više puta insistirali da neće pristati na to da Iran kontroliše pristup jednoj od najvažnijih svetskih ruta za transport energenata.
Iran i Oman sada pregovaraju o režimu plovidbe kroz moreuz, čije severne i južne kanale kontrolišu dve zemlje. Teheran je saopštio da je postignut “značajan napredak”, a zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi tvrdi da su strane došle do “suštinskog razumevanja”.
“Aranžman je osmišljen tako da komercijalni brodovi prolaze kroz iranske teritorijalne vode i pri ulasku i pri izlasku”, rekao je Garibabadi za IRNA, dodajući da je dogovor “na pragu finalizacije”.
Ipak, izvori Rojtersa upozoravaju da nekoliko važnih pitanja još nije rešeno.
“Ustupak je već napravljen kada je reč o nekom obliku kontrole nad Ormuzom”, rekao je jedan regionalni izvor.
Na stolu je, prema navodima agencije, već tekst koji predviđa iransku kontrolu nad brodovima koji ulaze u Persijski zaliv. Sporno je, međutim, kakvu bi ulogu Teheran imao u nadzoru plovila koja se kreću u suprotnom smeru. Još veće razmimoilaženje postoji oko naplate prolaza. Iran, prema rečima visokog iranskog izvora, traži naknadu od pet do sedam odsto vrednosti tereta, Oman predlaže oko tri odsto, dok Vašington insistira da prolaz ostane besplatan.
Zalivske zemlje, sa druge strane, traže da upravo države regiona nadziru inspekcije brodova i da eventualno plaćanje naknade bude dobrovoljno.
Teheran upozorio američke saveznike
Paralelno sa pregovorima, Iran je zalivskim državama poslao upozorenje da bi svaki novi američki napad na njegovu teritoriju mogao da izazove odmazdu protiv ključne energetske infrastrukture širom regiona, navodi Rojters pozivajući se na pet izvora.
“Iransko upozorenje bilo je nedvosmisleno: ako Amerika napadne iransku infrastrukturu, oni će uzvratiti napadima na energetska postrojenja u Zalivu i druge ciljeve u regionu”, rekao je jedan izvor.
Tramp je, međutim, na mitingu u Las Vegasu poručio da bi radije došao do diplomatskog rešenja.
“Radije bih postigao dogovor, jer ne želim da ubijam ljude. Ne želim da ubijam ljude, ali u jednom trenutku ćemo morati”, rekao je američki predsednik.
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens u intervju za “Foks njuz” je Irance opisao kao izuzetno teške ljude, kao i da će pregovori sa Teheranom potrajati.
“Iranci su izuzetno teški ljudi i imaju fragmentiran sistem. Postoje ljudi u njihovom sistemu koji žele da se rat završi, postoje i radikali koji žele nastavak rata”, rekao je Vens i dodao da je posao američke administracije da u takvim okolnostima dođe do najboljeg ishoda za američku javnost i predsednika SAD.
Kako je rekao do sporazuma verovatno neće doći brzo, ali će SAD da postignu svoje ciljeve: Iran nikada neće imati nuklearno oružje, a SAD će biti u jačoj poziciji.
Vašington nije uspeo da slomi iransku kontrolu
Rojters ukazuje da višemesečne američke vojne operacije, uključujući dvonedeljne udare u julu, nisu uspele da slome iransku kontrolu nad Ormuskim moreuzom. Istovremeno su se pojavili problemi sa američkim zalihama naoružanja. Američki komandanti su još u julu upozorili Trampa da ponestaju pojedine vrste municije, dok je Rojters ove nedelje objavio da je američka vojska potrošila gotovo sve zalihe dalekometnih preciznih raketa.
Tramp je na početku rata govorio da će se sukob završiti “bezuslovnom predajom” Irana. Pet meseci kasnije, američki predsednik je pod sve većim pritiskom da pronađe izlaz iz rata kojem se, prema podacima koje navodi Rojters, američki birači protive u odnosu dva prema jedan.
Teheran, u međuvremenu, kao uslov za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza traži da se Vašington vrati obavezama iz junskog memoranduma o prekidu vojnih operacija. Garibabadi tvrdi da su iz SAD već stigle poruke da je Vašington “u potpunosti spreman da se vrati svojim obavezama”, ali je naglasio da poslednjih dana nije bilo direktnih američko-iranskih pregovora.
Cene nafte su u poslednja dva dana naglo pale nakon što je Tramp odustao od novog talasa napada na Iran, pozivajući se na pregovore za koje tvrdi da bi mogli da dovedu do okončanja sukoba.
