Tuberkuloza, prema rečima našeg stručnjaka, epidemiologa dr Nebojše Bohuckog, iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje, je hronično zarazno oboljenje koje postoji odvajkada, pominje se čak u najstarijim zapisima medicine u svetu.
Kako epidemiolog dr Nebojša Bohucki za “Blic” navodi, tuberkuloze je oduvek bilo i ima je u svim zemljama sveta, i biće je.
“Početkom 19. veka su bile konstatne epidemije širom Evrope. Nakon toga dolazi do opadanja, ali pravo opadanje se dogodilo nakon Drugog svetskog rata pojavom antibiotika. Za ovo oboljenje kriva je bakterija mikobakterijum tuberkulozis”, kaže dr Nebojša Bohucki.
Penicilin nije delovao, ali prolanaskom streptomicina, 1946. godine dobijeni su dobri rezultati. Broj obolelih je značajno opao, ali su se ipak zadržale određene vrednosti zbog čega su bili neophodni i drugi antibiotici.
“Danas postoji veliki broj antibiotika koji se upotrebljavaju protiv tubekuloze. To su tuberkulotici, ali i na njih postoji rezistencija, zato govorimo o multiplorezistetnoj tuberkulozi, a još veći broj problem je ekstenzivno rezistentna tuberkuloza ili široki dijapazon rezistencije”, kaže dr Bohucki i naglašava da je to razlog zbog kog je tuberkuloza i dalje aktuelna.
Naime, problem u mnogim zemljama je što se nepravilno leči čak i kada se otkrije na vreme. Treba imati na umu da to nije zarazna bolest koja se širi sa bolesnog na zdravog čoveka tek tako.
“Jedna četvrtina planete je inficirana ovom bakterijom, ali više od 95 odsto neće nikada oboleti, jer dok je imuno sistem dobar bakterija je uspavana i pod kontolom. Imuni sistem joj ne da se širi iz mesta u koje je ušla, a ulazi u pluća jer se širi kapljičnim putem. Negde u plućima se primiri, okruže je imune ćelije, ali nema daljeg širenja. Tako da tokom života sve što radimo i što nam narušava imuni sistem dovodi do toga da ćemo pre ili kasnije oboleti od tuberkuloze”, kaže za “Blic” dr Nebojša Bohucki.
