Velika Britanija zabraniće društvene mreže mlađima od 16 godina, koja obuhvata TikTok, Instagram, YouTube, Snapchat i druge platforme.
Velika Britanija postaje jedna od prvih velikih zapadnih zemalja koja uvodi gotovo potpunu zabranu za društvene mreže za mlađe od 16 godina. Britanski premijer Keir Starmer saopštio je da će vlada zabraniti pristup glavnim društvenim platformama ovoj starosnoj grupi, ocenivši da postojeći sistem nije uspeo da zaštiti decu od štetnih posledica digitalnog okruženja.
Prema planu koji je predstavljen 15. juna, zabrana će obuhvatiti platforme TikTok, Instagram, Snapchat, YouTube, Facebook i X. S druge strane, servisi za razmenu poruka poput WhatsApp i Signal za sada neće biti obuhvaćeni zabranom.
Britanska vlada tvrdi da je odluka doneta nakon širokih konsultacija sa roditeljima, stručnjacima i organizacijama koje se bave zaštitom dece. Prema rezultatima konsultacija, oko 90% roditelja podržalo je uvođenje starosne granice od 16 godina za pristup društvenim mrežama.
Starmer je kao ključne razloge naveo negativan uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih, izloženost uznemiravanju, sajber nasilju i štetnom sadržaju. Vlada smatra da algoritmi koji podstiču neprekidno korišćenje aplikacija predstavljaju poseban problem za decu i adolescente.
Plan ne staje samo na društvenim mrežama.
Predviđene su i dodatne restrikcije za gejming platforme i servise za prenos uživo. Maloletnicima mlađim od 16 godina biće ograničena komunikacija sa nepoznatim osobama putem igara i drugih online servisa, dok će pojedine funkcije poput livestreaming-a biti dodatno regulisane. Takođe se razmatraju ograničenja za AI chatbotove koji simuliraju romantične ili intimne odnose.
Jedno od najvećih pitanja jeste kako će zabrana biti sprovedena.
Britanske vlasti planiraju da odgovornost prebace na same platforme, koje će morati da uspostave efikasne sisteme za proveru uzrasta korisnika. Među metodama koje se razmatraju nalaze se procena starosti na osnovu fotografija lica, digitalni identiteti, podaci iz bankarskih sistema i drugi oblici verifikacije. Regulator Ofcom dobiće dodatna ovlašćenja i sredstva za nadzor sprovođenja novih pravila.
Međutim, upravo je pitanje sprovođenja izazvalo najveće polemike.
Kritičari upozoravaju da je veoma teško sprečiti tinejdžere da zaobiđu ovakve sisteme. Iskustva iz Australije, koja je prethodno uvela sličnu zabranu, pokazuju da deo mladih i dalje uspeva da pristupi zabranjenim servisima koristeći različite metode zaobilaženja ograničenja. Istraživači takođe upozoravaju da strožija verifikacija uzrasta može otvoriti nova pitanja privatnosti i bezbednosti podataka.
Ova odluka deo je šireg globalnog trenda. Nakon Australije, slične inicijative razmatraju ili pripremaju i druge zemlje, uključujući Francusku, Grčku, Austriju i Novi Zeland. Sve više vlada pokušava da pronađe balans između koristi koje internet donosi mladima i rastuće zabrinutosti zbog njegovog uticaja na mentalno zdravlje i razvoj dece.
Za tehnološku industriju ovo predstavlja još jedan znak da se era gotovo neograničenog rasta društvenih mreža približava kraju. Tokom prethodne decenije platforme su se uglavnom oslanjale na privlačenje što većeg broja korisnika bez obzira na uzrast. Danas se regulatorni fokus sve više pomera ka pitanju odgovornosti, posebno kada su u pitanju deca i tinejdžeri.
Ako zakon bude usvojen prema planu britanske vlade, zabrana bi mogla da stupi na snagu već tokom proleća 2027. godine.
Bez obzira na to koliko će biti efikasna u praksi, odluka Velike Britanije verovatno će postati jedan od najvažnijih presedana u globalnoj debati o tome kakvo mesto društvene mreže treba da imaju u životima dece i adolescenata u eri digitalne ekonomije, zaključuje CNBC.
