Britanska automobilska industrija mogla bi uskoro da dobije značajno olakšanje nakon informacija da vlada premijera Kira Starmera priprema ozbiljnu reviziju plana prelaska na baterijska vozila. Ukoliko predložene izmene budu usvojene, proizvođači automobila imaće više vremena da se prilagode tržištu koje raste sporije nego što se očekivalo pre nekoliko godina.
Proizvođači su prema važećem planu bili obavezni da iz godine u godinu povećavaju udeo baterijskih automobila u ukupnom prodajnom miksu, kako bi do 2030. godine čak 80% svih novih vozila bilo potpuno električno. Međutim, novi predlog predviđa znatno blaži cilj od 50%, što bi omogućilo da polovina novoprodatih automobila i dalje koristi motore sa unutrašnjim sagorevanjem goriva ili hibridne pogonske sklopove.
Do ovakvog zaokreta došlo je nakon višemesečnih pritisaka proizvođača automobila, prodajnih organizacija i sindikata koji upozoravaju da tržište jednostavno ne prati tempo elektrifikacije koji je država ranije zacrtala. Iako su automobilske kompanije u razvoj novih baterijskih modela investirale milijarde funti, proizvodnju baterija i modernizaciju fabrika, interesovanje kupaca ne raste očekivanom brzinom.
Najnoviji podaci pokazuju da električni automobili trenutno učestvuju sa svega 23,9% u ukupnom prodajnom miksu novih vozila na britanskom tržištu. Taj rezultat značajno zaostaje za nivoom koji bi bio potreban za ostvarivanje postojećih ciljeva.
Kako bi izbegli visoke novčane kazne zbog neispunjavanja propisanih kvota, proizvođači su poslednjih godina bili primorani da nude velike popuste na baterijske modele. Takva strategija pomogla je prodaji, ali je istovremeno ozbiljno uticala na profitabilnost brojnih kompanija.
Država je sa svoje strane uvođenjem subvencija za kupovinu baterijskih automobila pokušala da podstakne tržište, ali ni to nije donelo rezultate kakvi su prvobitno očekivani.
I pored mogućeg ublažavanja pravila, plan potpune transformacije tržišta nije napušten. Zabrana prodaje novih automobila sa isključivo benzinskim i dizel motorima i dalje bi trebalo da stupi na snagu 2030. godine. Nakon toga na tržištu bi mogli da ostanu samo hibridni i baterijski modeli, dok bi od 2035. godine sva nova vozila prema sadašnjim planovima morala da budu potpuno električna.
Predstavnici automobilske industrije uglavnom su pozdravili najavljene promene. Majk Hous, direktor organizacije SMMT, smatra da je revizija ciljeva postala neophodna jer tržišni uslovi više nisu isti kao u vreme kada je strategija usvojena.
Prema njegovim rečima, prvobitni plan zasnivao se na pretpostavci da će potražnja za električnim automobilima rasti mnogo brže, da će cene energije biti niže i da će tržište biti stabilnije nego što je danas slučaj. Hous smatra da regulativa mora da prati realne tržišne okolnosti, a ne projekcije koje više ne odgovaraju stvarnosti.
Sličan stav iznela je i Su Robinson, izvršna direktorka udruženja prodavaca automobila NFDA. Ona ističe da su distributeri i trgovci uložili ogromna sredstva u pripremu za elektrifikaciju, ali da tranzicija mora da ostane ostvariva za kupce, proizvođače i prodajnu mrežu.
Veliko zadovoljstvo pokazali su i sindikati. Šeron Grejem, liderka sindikata Unite, ocenila je najavljene izmene kao važnu pobedu za desetine hiljada radnika zaposlenih u britanskoj automobilskoj industriji. Prema njenom mišljenju, prebrz prelazak na baterijska vozila predstavljao je ozbiljan rizik za radna mesta u jednom od najvažnijih sektora britanske privrede.
Ipak, nisu svi zadovoljni mogućim ublažavanjem pravila. Organizacije koje promovišu električnu mobilnost upozoravaju da bi usporavanje tranzicije moglo da negativno utiče na ulaganja u infrastrukturu za punjenje i dodatno uspori razvoj tržišta.
Viki Rid iz organizacije ChargeUK smatra da bi novo popuštanje moglo da pošalje lošu poruku investitorima koji su već uložili milijarde funti u razvoj mreže punjača širom zemlje. Po njenom mišljenju, stabilna i predvidiva državna politika ključna je za nastavak velikih investicija.
Kritike stižu i iz dela automobilske industrije koji snažno podržava elektrifikaciju. Gurdžit Grival, direktor kompanije Octopus Electric Vehicles, upozorava da bi kratkoročno olakšanje moglo da stvori dugoročne probleme za čitav sektor. Slično razmišlja i Endi Palmer, bivši direktor Nissana i jedan od najzaslužnijih ljudi za razvoj Leafa. On smatra da Britanija rizikuje da izgubi reputaciju zemlje koja investitorima pruža stabilan i predvidiv regulatorni okvir.
Pred britanskom vladom sada se nalazi složen zadatak pronalaženja ravnoteže između interesa industrije, očuvanja radnih mesta i klimatskih ciljeva. Bez obzira na konačnu odluku, jasno je da se tempo elektrifikacije evropskog automobilskog tržišta sve više prilagođava realnim navikama kupaca i stvarnom stanju na tržištu, a sve manje ambicioznim projekcijama koje su dominirale pre nekoliko godina.
AutoRepublika
