Prvi pun Mesec ovog meseca bio je vidljiv 1. avgusta, dok će drugi (plavi) pun Mesec uslediti danas, odnosno večeras, 30. avgusta. Uz plavi Supermesec, na nebu će biti vidljiv i Saturn.
Večeras ćemo imati priliku da vidimo plavi Supermesec. Sam Mesec neće poprimiti plavu nijansu, ali ovaj izraz označava drugi pun Mesec u istom mesecu.
Prvi pun Mesec ovog meseca bio je vidljiv 1. avgusta, dok će drugi (plavi) pun Mesec uslediti večeras 30. avgusta. Uz plavi Supermesec, na nebu će biti vidljiv i Saturn. Supermesec je specifičan jer je 16 odsto svetliji od proseka, a izgleda veći od punog Meseca.
Ova pojava se dešava kada je Mesečeva orbita najbliža Zemlji, u trenutku punog Meseca. Ovakva pojava je moguća jer Mesecu treba 29,53 dana da obiđe Zemlju, dok kalendarski mesec može trajati 31 dan. Poslednji će biti 28. septembra, a naziva se i Mesec žetve, navodi NASA. Prema proračunima penzionisanog NASA-inog astrofizičara Freda Espenaka, Mesec će biti udaljen približno 355.000 kilometara. Ovo ga pozicionira kao najjače osvetljeni mesec cele 2023.
Samo 3% punih meseci su plavi meseci, a sledeći neće biti vidljiv do maja 2026. U 2037. ovaj fenomen će biti vidljiv i u januaru i martu.
Šta znači pojam Supermesec?
Putanja Meseca oko Zemlje nije savršeno kružna, već blago izdužena elipsa. Ta elipsa je blago pomerena, označavajući perigej kao tačku najbližu Zemlji, a apogej kao tačku najudaljeniju od Zemlje. Prosečna udaljenost Meseca od Zemlje je približno 384.400 km.
Gravitacioni efekti Sunca i planeta (uglavnom Sunca) utiču na putanju Meseca oko Zemlje, izazivajući dodatno pomeranje. Dakle, perigej nije uvek ista blizina, niti je apogej ista udaljenost. U perigeju, Mesec nam se približava na otprilike 363.295 km, dok se u apogeju nalazi na otprilike 405.503 km. Iako termin “Supermesec” nije naučni termin, to je ime koje su skovali posmatrači neba i mediji.
Astronomi koriste izraze “Mesec u perigeju” i “Mesec u apogeju” da označe ovaj fenomen.