Sten Vavrinka, najbolji teniser u istoriji koji nikada nije bio ni prvi ni drugi na svetu, otišao je u legendu. Fenomenalni Švajcarac je sinoć u Bazelu odigrao poslednji meč u karijeri. Izgubio ga je u prvom kolu od Jiržija Lehečke sa 7:5, 7:6 (7:2), pruživši sve što ima da penzionisanje odloži, ali nije uspeo.
– Cele moje karijere sam želeo samo jedno, da uvek pružim maksimum, da nikada ni za čim ne žalim. Da se uvek borim, da uvek pružim 100 odsto. Iz poštovanja prema sebi, prema protivniku, prema turniru, prema navijačima. Prema svima – istakao je 41-godišnjak.
Vavrinka je osvojio tri gren slema, što samo po sebi nije bog zna kakav podvig, ali ne treba zaboraviti da ih je osvojio u vreme velike trojke, najjače generacije u istoriji tenisa.
Osim fenomenalne borbenosti, Vavrinka je u nasleđe ostavio shvatanje da nikada nije kasno za velike uspehe. Ako se zna da se Bjern Borg povukao sa 26 godina, a da je Vavrinka prvi gren slem osvojio dva meseca pre 29. rođendana, onda je jasno koliki je njegov podvig u sportu u kome se smatra da velike karijere počinju u ranim dvadesetim, pa čak i ranije.
We will miss this 🫶 #SwissIndoorsBasel https://t.co/oSTrUaBKyM
— ATP Tour (@atptour) October 27, 2026
Iako je prvi veliki trofej osvojio protiv Rafaela Nadala 2014, veliku promenu u karijeri najavio je mečevima protiv svog velikog prijatelja Novaka Đokovića. Do zime 2013. manje-više smatran za prosečnog igrača sa samo četiri pehara na seriji 250, Vavrinka je na neverovatan način zaigrao u Melburnu protiv Đokovića koji je već imao tri titule od kojih dve zaredom.
Igrajući fenomenalno bio je na pragu vođstva sa 2:0 u setovima, ali se Nole na volšeban način izvukao i kasnije osvojio i treću uzastopnu titulu. Niko još nije ni pomišljao šta sledi. Kada je godinu dana kasnije na isti način izašao na teren, svi su očekivali da se Đoković ponovo izvuče i zabeleži 15. uzastopnu pobedu protiv Švajcarca.
Ali nije tako bilo – Vavrinka je pobedio u četvrtfinalu i nekoliko dana kasnije osvojio prvi gren slem u karijeri. Malo mu je pomogla i sudbina, jer su Nadala mučila leđa, ali posle onakve pobede protiv Novaka niko nije imao pravo da mu stavi bilo kakvu primedbu.
Godinu dana kasnije ponovo je Đoković bio žrtva. Nole je na Rolan Garosu imao priliku da osvoji Nekalendarski gren slem, sva četiri najveća turnira u nizu, mada ne u istoj godini, ali se isprečio Vavrinka.
– Uvek je imao fenomenalan bekhend, ali sada ima i fenomenalan forhend – objasnio je Đoković u čemu je napredovao njegov rival.
I treći najveći pehar Švajcarac je osvojio protiv najboljeg tenisera svih vremena. Na Ju-Es openu 2016, Nole je igrao opterećen povredom, ali i kiksom na OI u Rio de Žaneiru i Sten je to umeo da iskoristi.
Koliko su njihove karijere bile ispretpletane, može da pokaže još jedan podatak – Vavrinka je i prvu titulu osvojio protiv Đokovića. Bilo je to u Umagu 2006. Nole je došao iz Amersforta, umoran posle svog prvog trijumfa u karijeri, i predao se u tajbrejku prvog seta.
Vavrinkin karakter, ali i seriju uspeha koju od njega niko nije očekivao, najbolje opisuje tetovaža na podlaktici. „Pokušao si. Nisi uspeo. Nema veze. Probaj opet. Omani opet. Omani bolje“.
– Na ovaj način vidim svoj život i tenis – objasnio je kako je usvojio ove reči engleskog pesnika Samjuela Beketa. I taj način razmišljanja doneo mu je karijeru o kojoj je samo mogao da sanja. Nikada se nije predao.
U penziju je odneo 16 pehara i zaradu od 38.742.890 dolara.
