Sićušni, a krajnje nedobronamerni insekti koji nas svojim ubodom mogu povrediti, ovih dana su primećeni u okolini Sirakuze na Siciliji. Jedinke ove invazivne vrste zaposele teritoriju od preko 5 hektara na kojoj su sagradile 88 gnezda, a prema pretpostavkama naučnika, sasvim je izvesna i njihova seoba u druge mediteranske gradove.
Crveni mravi poreklom iz Južne Amerike su se tokom prošlog veka proširili i na većem delu Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Australije, a sada su došli da pokore i Evropu. Istraživči su identifikovali 88 gnezda ovih insekata na teriotriji od pet hektara u predgrađu Sirakuze, a da li nam u Srbiji oni mogu predstavljati pretnju, preostaje da vidimo, budući da se širi veoma brzo. Za sada, gotovo je izvesno da bi se mogli proširiti na urbane gradove poput Barselone, Rima, Londona i Pariza, čija im klima naročito odgovara.
“Veliko je iznenađenje da je ova vrsta pronađena u Italiji, ali smo znali da će jednoga dana i ovo da se desi”, istakao je glavni autor studije Matia Menćeti, istraživač sa Instituta za evolucionu biologiju u Španiji.
Argesivni kada su uznemireni
Istraživači navode da jedinke ove vrste insekata mogu da budu izrazito agresivne ukoliko se osete uznemireno ili pod pretnjom. Kada napadnu, na mestu ujeda javlja se bol, iritacija, pa čak i alergijska reakcija, a simptomi mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, zavisno od otpornosti organizma i jačine iritacije. Takođe, naučnici naglašavaju i da je ovo jedna od najgorih invazivnih vrsta insekata, a da je brzina njenog širenja alarmantna, budući da formiraju “superkolonije” sa više matica. Za svoje žrtve one najradije biraju beskičmenjake, veće kičmenjake i biljke, doslovno uništavajući sve pred sobom.
U Italiju ih doneo vetar
Naučnici još uvek ne mogu sa sigurnošću da tvrde na koji način su vatreni mravi stigli na evropski deo kontinenta, ali pretpostavljaju da su se proširili iz neke od pomorskih luka. Njihova studija je sugerisala da bi vetar mogao biti glavni “krivac”, a da su potpomognute vazdušnim strujama, leteće kraljice mrava dospele iz luke Sirakuze, do njenog predgrađa, i tamo se nastanile sa ostatkom kolonije. Mravi ove vrste ranije su pronađeni i u uvezenim proizvodima u Španiji, Finskoj i Holandiji, ali njihove kolonije u prirodi nikada pre nisu potvrđene, navode autori.
“Možemo učiniti nešto da zaustavimo ovu pojave, ali kada se invazivna vrsta mrava jednom nastani, veoma je teško iskoreniti. Mravi su poznati po tome što se mogu brzo širiti”, naveo je Dejvid Smit iz organizacije Baglajf.
Genetskom analizom vatrenih mrava utvrđeno je i da su se na evropski kontinent oni najverovatnije doselili iz Sjedinjenih Američkih Država ili Kine, gde se takođe smatraju invazivnom vrstom.
Invazivne vrste nas koštaju skoro 423 milijarde dolara
Invazivne vrste insekata imaju veoma negativne posledice kako na biljni i životinjski svet, koji izumire zbog posledica njihove najezde, tako i na kvalitet i bezbednost namirnica i ekologiju. Prema proceni naučnika, ove štetočine svet koštaju najmanje 423 milijarde dolara godišnje.
RTbalkan.
