“Drugim rečima rešenje bi bilo, da obe strane poštuju granice i državne simbole i da Srbija ne lobira više da Kosovo bude isključeno iz međunarodnih organizaciija, ali da ga ne prizna kao državu. Priština se već saglasila da se formira ZSO, bez državnh ovlašćenja, ali samo pošto Begograd prizna nezavisnost Kosova, što je Srbija odbacila”, naveo je Iland u intervjuu za “Politiku”.
Iland je komentarisao i situaciju u Ukrajini, a na pitanje u kom se pravcu kreće sukob, istakao je da bi jedna od solucija mogla da bude da se narodu u “spornim regionima” omogući da na referendumu glasaju jesu li za to da njihovi regioni budu deo Rusije, Ukrajine ili pak nezavisna država. Glasanje bi se, kako on naglašava, moralo održati i nadzirati od strane nekog nepristrasnog međunarodnog entiteta, a pitanje Krima moglo bi da bude “specijalan slučaj” zbog strateškog značaja oblasti i za Ruse i za Ukrajince.
A u pregovaračkom procesu Rusije i Ukrajine, bi trebalo, kako upozorava Iland, da učestvuje neka neutralnija strana od SAD i EU, budući da one podržavaju Ukrajinu.
“Vašington bi trebalo da gurne Brisel da preuzme veću ulogu da se Ukrajina uključi u realnu pregovaračku poziciju, uz intenzivnu podršku Ukrajini i njenim ratnim nastojanjima dok ne dođe do pregovora”, naveo je on.
Direktor vašingtonskog Centra za mir ocenjuje i da se i Rusija i SAD, uprkos vrućoj retorici ponašaju u skladu sa pravilima Hladnog rata i da vode računa da njihove snage ne dođu do direktnog sukoba.
“Rusija će verovatno tolerisati američku dostavu oružja Ukrajini, sve dok ga ona ne koristi za napade duboko unutar ruske teritorije. Borbena eskalacija mora biti pod plaštom kontrole, mada ne vidim veliku korist ako bi Rusija koristula taktičko nuklearno oružje. Prvo i najvažnije, Kina bi, kao i mnoge druge zemlje, u tom slučaju povukla podršku Rusiji, a Rusija bi postala još izolovanija”, zaključio je Iland.
