Rusija je u predratnom periodu zaradila oko 600 milijardi dolara u stranoj valuti prodajom nafte i gasa Zapadu od čega je polovinu pohranila u stranim bankama, navodi list.
Suočeni s novim političkim preprekama, odnosno padom podrške stanovništva u vezi s finansijskom pomoći ukrajinskim ratnim naporima protiv Rusije, visoki američki zvaničnici pojačali su kampanju za korišćenje ruskih stotina milijardi dolara zamrznutih u zapadnim zemljama, preneo je “Vašington post”.
Procenjuje se da je zapadni blok zamrznuo oko 300 milijardi dolara deviznih rezervi Centralne banke Ruske Federacije, ali stručnjaci upozoravaju da je otuđenje tih sredstava pravno problematično, te da predstavlja veliki finansijski rizik.
Ipak brojni zvaničnici ističu da ruske rezerve pohranjene u zapadnim bankama ne mogu biti zamena za novu hitnu vojnu i ekonomsku pomoć Vašingtona Kijevu. Čak i najzagriženiji zagovornici preusmeravanja ruskog novca za potrebe ratnih dejstava veruju da će biti potrebni meseci, možda i više od godine, da se tako nešto reši.
Uz to većina ruskih rezervi se nalazi u evropskim bankama koje su vrlo suzdržane o ovom pitanju. A ukoliko bi se Bela kuća sama upustila u ovaj poduhvat, procenjuje se da bi se domogla tek pet milijardi dolara – ostalih oko 295 je na Starom kontinentu.
“Vašington post” piše da administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena zdušno navija za korišćenje ruskog novca u ukrajinske svrhe, svesna da on verovatno neće moći da se koristi za rat već samo za obnovu ove razorene zemlje.
Belgija najavila korišćenje ruskog novca
List podseća na upravo održan sastanak vodećih finansijskih zvaničnika s ministarkom finansija SAD Dženet Jelen u Maroku koja je podržala evropski predlog o oporezovanju ratne zarade imovine ruske centralne banke i prebacivanju tih sredstava u Ukrajinu – što bi brzo moglo da stupi na snagu a ujedno bilo međukorak ka američkoj inicijativi.
Takođe, belgijska vlada je najavila stvaranje fonda za Ukrajinu vrednog 1,8 milijardi dolara u koji će se slivati dobit ostvarena od zaplenjene imovine ruske centralne banke. Većina ruskog novca nalazi se u belgijskom “Jurokliru”. Portparol tamošnje vlade je izjavio da će ruski novac biti iskorišćen za vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini, kao i podršku izbeglicama.
Po navodima “Vašington posta” Rusija je u predratnom periodu zaradila oko 600 milijardi dolara u stranoj valuti prodajom nafte i gasa Zapadu od čega je polovinu pohranila u stranim bankama – sredstva su ostala netaknuta u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji, dok su manji iznosi zaplenjeni u Japanu, Australiji, Sjedinjenim Državama i Kanadi.
List je podsetio da ove napore posebno forsira harvardski profesor Leri Samers, koji je decenijama neformalni Bajdenov savetnik.
“Ovo je redak slučaj kada je politički svrsishodna stvar ujedno i ispravna stvar. Korišćenje ruskih rezervi umesto novca američkih poreskih obveznika je ispravno i po ekonomskim i moralnim osnovama. To je sigurno bolja politika, a bez pristupa ruskim resursima, neizbežno je da će podrška Ukrajini značajno ugroziti druge prioritete poput klimatskih promena, prevencije pandemije i Afrike”, izjavio je Samers.
Međutim, ukoliko Evropljani zaista reše da troše ruska sredstva, postoji realna bojazan da brojne vlade reše da iznesu svoj novac iz evrozone, zaključuje “Vašington post”.
