Na skupovima evropskih i NATO zvaničnika postoji gotovo jednoglasna odluka nekih lidera da se o Severnom toku uopšte ne razgovara.
Oni smatraju da nema puno koristi od previše detaljne istrage, kako bi se došlo do “neprijatnog odgovora” i dodaju da se radije ne bi bavili mogućnošću da su Ukrajina ili saveznici umešani u sabotažu, rekao je iskusni diplomata, prenosi “Vašington post”.
Čak i da se jasno zna ko je krivac, to verovatno ne bi zaustavilo snabdevanje Ukrajine oružjem, umanjilo bes prema Rusiji ili promenilo ratnu strategiju, tvrde ovi zvaničnici.
Napad se dogodio pre nekoliko meseci, a saveznici su nastavili da šalju sve više oružja Kijevu.
Pošto se ni za jednu zemlju još uvek ne može sa sigurnošću reći da nije izvršila napad, zvaničnici su poručili da ne žele da ističu neke sumnje koje bi mogle da naljute prijateljske zemlje koje su možda umešane u eksploziju na Severnom toku.
U nedostatku konkretnih tragova, zavladala je neprijatna tišina.
“To je kao leš na porodičnom okupljanju”, rekao je evropski diplomata, upotrebivši vrlo mračnu analogiju. Svi mogu da vide da tamo leži telo, ali se pretvaraju da je sve normalno, jer im je bolje da ne znaju šta se dešava.
Afera “Andromeda”
Nakon što su saboteri ozbiljno oštetili gasovode Severni tok prošlog septembra, nemački zvaničnici su se usredsredili na jedrilicu “Andromeda”, za koju se navodno sumnjalo da je učestvovala u postavljanju eksplozivnih naprava duboko ispod površine Baltičkog mora.
Ali nakon višemesečne istrage, sumnja se da je “Andromeda” jedina korišćena u napadu, a dodaje se da je možda bila samo mamac koji je služio da odvrati pažnju od pravih počinilaca, navodi list.
Američki i evropski zvaničnici rekli su da još uvek ne znaju sa sigurnošću ko stoji iza napada, ali nekoliko njih je reklo da dele nemački skepticizam da je posada od šest ljudi postavila stotine kilograma eksploziva na jedan brod i onesposobila Severni tok 1 i deo Severnog toka 2.
Stručnjaci su primetili da, iako je teoretski moguće postaviti eksploziv na cevovod ručno, to bi bilo vrlo izazovno čak i za veštije ronioce.
Takva operacija bi zahtevala više zarona, zbog čega bi “Andromeda” bila lako otkrivena sa obližnjih brodova. Misiju bi bilo lakše sakriti i izvesti korišćenjem podvodnih vozila na daljinsko upravljanje ili malih podmornica, rekli su stručnjaci za ronjenje i spasavanje koji su radili u oblasti eksplozije, koju karakteriše nemirno more i gust brodski saobraćaj.
Nemačka istraga je utvrdila da tragovi “vojnog” eksploziva pronađeni na stolu u kabini broda odgovaraju eksplozivu korišćenom na gasovodu.
Nekoliko zvaničnika posumnjalo je da bi vešti saboteri ostavili tako očigledne dokaze o svojoj krivici. Oni se pitaju da li su tragovi eksploziva – prikupljeni mesecima nakon što je iznajmljeni brod vraćen vlasnicima – trebalo da lažno usmere istražitelje na “Andromedu”.
“Pitanje je da li priča sa brodom samo odvlači pažnju”, rekla je osoba bliska istrazi, dok drugi prihvataju mogućnost da su bombaši bili prosto aljkavi.
Operacija “lažne zastave”?
Jedno vreme se spekulisalo da su u sabotažu uključene Poljska i Ukrajina.
Pojedini tvrde da je Poljska verovatno imala motiv, s obzirom da je među najglasnijim kritičarima projekta Severni tok od njegovog početka kasnih 1990-ih.
Neki su pokušali da krivicu svale na Rusiju, premda je ona verovatno jedina koja nije imala baš nikakav motiv da sabotira sopstvenu infrastrukturu.
“Obaveštajne agencije nisu pronašle dokaze da je Rusija odgovorna”, podseća “Vašington post”.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da se ne donose zaključci o tome ko je odgovoran, sugerišući da bi to mogla da bude operacija “lažna zastava”, sa ciljem da se krivica podmetne drugoj zemlji.
Neosnovane spekulacije o krivcima mogle bi da ugroze jedinstvo u Evropi, rekao je nemački poslanik uključen u istragu.
Istraga Simora Herša
Novinar Simor Herš objavio je 8. februara svoju istragu o eksplozijama u kojoj je, pozivajući se na izvor, naveo da su eksplozivne naprave ispod ruskih gasovoda u junu 2022. godine podmetnuli američki ronioci, a da su ih tri meseca kasnije aktivirali norveški specijalci.
Ni Nemačka, Danska i Švedska, koje sprovode istragu o eksploziji nisu isključile mogućnost ciljane sabotaže.
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je eksplozija na gasovodu očigledan teroristički akt, a rusko tužilaštvo pokrenulo je krivični postupak za čin međunarodnog terorizma.
Savet bezbednosti UN nije usvojio ruski nacrt rezolucije kojim se Generalni sekretar poziva da formira međunarodnu komisiju za istragu okolnosti sabotaže Severnog toka.
Samo Rusija, Kina i Brazil su glasali za taj predlog, dok su ostalih 12 članica SBUN ostale uzdržane, uključujući i Nemačku.
Odluka nemačke vlade da ne podrži rusku rezoluciju koja poziva na nezavisnu međunarodnu istragu sabotaže na gasovodu Severni tok je “nerazumljiva”, rekao je tada predsednik odbora za zaštitu klime i energetiku Bundestaga Klaus Ernst.
