Došao je u Australiju godinu dana posle deportacije i to je bila glavna tema kada je igrao turnir u Adelejdu.
Tamo je bio prihvaćen i dobro dočekan, mislili su isključivo jer je na tribinama bilo najviše srpskih navijača.
Onda se, nakon osvajanja titule, prebacio u Melburn, grad u kome je devet puta bio Grend slem šampion.
Pričali su kako će ovdašnji doček biti posve drugačiji, manje prijateljski nastrojen, ali i to se pokazalo kao netačno.
Treba reći da na tribinama ima dosta Srba, tu nema sumnje, ali dosta navijača na Rod Lejver areni, na kojoj je isključivo igrao i na kojoj 27 mečeva zaredom nema poraz, nisu naše nacionalnosti.
I oni nisu imali problem da pozdrave srpskog tenisera, iako se, što bi rekao direktor Australijan opena Kreg Tajli, među stotinama hiljada ljudi uvek nađe grupica ljudi koji će praviti probleme.
Susretao se Novak uglavnom sa sitnim ometanjima, između servisa, u najgorem slučaju u toku poena i nije imao problem da se požali kod sudije.
Nije tu bilo ničeg strašno, ali dovoljno da izbaci iz ritma i koloseka srpskog tenisera, koji je trpeo jednom ili dva puta povike, ali treći ili koji već put, odlučio je da prijavi kod sudije.
Ni arbitri, doduše, nisu mogli baš da reaguju na pravi način jer je jednostavno to ometanje uglavnom dolazilo između poena, kada igra nije bila ometana.
Uglavnom, priča oko dočeka prošla je sasvim prihvatljivo, ali australijski mediji sada pronalaze nove načine da Novaka ubace u prvi plan.
Šansa da ga vrate na naslovne strane bila je povreda zadnje lože, koja Novaka muči od polufinala Adelejda i meča sa Danilom Medvedevim.
Odmah su krenule spekulacije da li je Đoković stvarno povređen ili jednostavno na taj način skida pritisak sa sebe, vara protivnike, opušta ih.
“To ostavljam njima. Tim ljudima koji sumnjaju. Neka sumnjaju i dalje. Interesantno je da se samo u moju povredu sumnja, a kada se neko drugi povredi, to utiče na njih. Onda su oni žrtve, a ja sam igrač koji se pretvara. To je vrlo interesantno. Znate o kome se radi tačno”, rekao je Đoković i tako zapušio usta kritičarima.
Jednostavno je zatvorio tu temu. Međutim, i ovoga puta ne njegovom voljom, pojavila se nova, koja potresa Melburn.
Uključen je Srđan Đoković, koji se nakon meča Novaka protiv Rubljova našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Uhvaćen je u kadru sa navijačima koji nosili ruske zastave, inače zabranjene u kompleksu, a na sebi su pojedinci imali i majice sa simbolom „Z“, karakterističnim za tamošnju vojsku.
Svi mogući i nemogući mediji su to preneli, usput dodavši da je Srđan rekao “Živela Rusija”, iako je on samo pozdravio prisutne sa “Živeli”.
To su svi mediji preneli, hajka je krenula, a Srđan je, kako ne bi ometao Novaka i ostale aktere, odlučio da meč protiv Tomija Pola gleda od kuće.
Utrkivali su se, prevashodno zapadni mediji, ko će dalje otići u kritici Novakovog oca, a čini se da je najdalje otišao ovdašnji “The Age”.
Dve kolumne su posvetili Đokoviću senioru, koga su direktno ili indirektno krivili za sve, a nisu propustili priliku ni da Novaka ubace u mašinu.
Opširni tekst pod nazivom “Zabrana karirane zastave služi samo da istakne sledeći veliki problem Opena”, autora Malkolma Noksa, problematičan je na više načina.
“Od svih razloga zbog kojih su ljubitelji tenisa morali da izvižde Novaka tokom Australijan opena, njegovi postupci od pre godinu dana bili su najslabiji. Bilo je priče o povredama (ili ’povredama’), njegovoj igri, ali gotovo ništa o statusu vakcinacije. Niti je trebalo da bude… Globalni događaj poput Australijan opena je Australijance zaklonio od kompleksnosti nacionalizma koji buja širom sveta. Širi Đokovićev prkos počiva na njegovom ponosnom nacionalizmu. Njegov skepticizam u vezi sa Kovidom bio je samo jedna aspekt u njegovoj širom identifikaciji sa njegovom srpskom domovinom. Đoković crp snagu iz Srbije, iako živi u Monaku kako bi minimizirao porez. On je Srbin u smislu da Rodžer Federer nikada nije bio Švajcarac, niti Rafael Nadal Španac. Đokovićevi sledbenici daju vitalnost Melburn parku iz godine u godinu. Oni su dobra reklama za težnje Australije ka multikulturalizmu”, piše u tekstu.
Novaku zameraju i na iskrenosti i otvorenosti u susretu sa Srbima i srpskim novinarima na konferencijama za štampu.
Nije im po volji što je bez dlake na jeziku o prozivci o povredama govorio upravo na konferenciji na srpskom jeziku, kada je “pecnuo” svoje kolege, u čije se poštenje gotovo nikada ne sumnja.
Delovalo je tada da je mislio na Rafaela Nadala, u čiju povredu na Rolan Garosu, gde je po 14. put slavio, niko sumnjao nije.
“Nije prvi put. On veruje i nagrađuje svoje Srbe. On je šampion male zemlje koja je bila vladala Balkanom i bila sedište jugoslovenske Vlade. Smanjen uticaj Srbije, od nasilnog raspada Jugoslavije 1992, ostaje pokretačka snaga”, dodaje se.
Đokoviću zameraju i to što i dalje teži većem poštovanju, “iako je to apsurdno – ko uopšte ne poštuje njegov tenis?”, pitaju se iz “The Age”.
Sve ono što se prošle godine dešavalo oko Kovida, sada nema veze sa tim, već sa “širim zagrljajem nacionalizma”, tvrde autori.
“Spoj ruskog militarizma, srpskog prkosa i kovid skepticizma nije lako shvatiti, ali Srđan je uspeo da ih poveže”, navodi se dalje u tekstu.
Koliko je tekst tendenciozan i u neku ruku netačan, govore i izjave koje se stavljaju u usta Novakovom ocu.
“Živeli Rusi”, “Ne vakcinama”, u ovoj kolumni se spominje, navodno ih je izgovorio Novakov otac, što zaista nema veze s vezom, pošto smo igrom slučaja bili prisutni kada se sve to dešavalo.
Zaista se ponekad treba zapitati kako se Novak na svakom Grend slemu suočava sa ovakvim stvarima.
Ponekad, kao sada u Australiji, sa više njih. Ali, očigledno da je navikao na sve ovo što ga prati.
Koliko će te priče, kontroverze, neprijatnosti, situacije, ovakve i onakve, uticati na srpskog tenisera u finalu protiv Stefanosa Cicipasa – videćemo u nedelju, ne pre 09.30.
