Tad su, kako piše The New York Times, jednu 26-godišnjakinju uveli u kuću, zatvorili vrata i krenuli sa premlaćivanjem. “Ti si veštica”, vikao je jedan od napadača dok su ženu zasipali udarcima rukama i nogama po trbuhu, prsima i licu.
Batinanje je trajalo skoro dva sata, a onda su žrtvu izvukli van za kosu, vukli je kroz selo i onesvešćenu bacili pokraj hrama.
Lov na veštice u Indiji vekovima je uglavnom bio vođen praznoverjem. Kad bi propao usev, presušio bunar ili bi se član porodice razboleo, seljani bi pronašli nekoga – gotovo uvek ženu – da je okrive za nesreću. Praznoverje je i danas prisutno u indijskom društvu, a optužbe za veštičarenje postale su alat za tlačenje žena.
U spomenutom slučaju iz države Jharkhand, za žrtvu Durgu Mahato problemi su počeli kad je odbila seksualno udvaranje uglednog muškarca iz sela. On, njegov brat, žena i ćerka tad su nesretnu ženu proglasili vešticom, namamili je u svoj dom i napali. Odbijeni muškarac žrtvi je takođe pretio i silovanjem. Iako su bili optuženi prema zakonima protiv lova na veštice, glavni napadač i njegov brat pušteni su na slobodu nakon nekoliko meseci provedenih u zatvoru.
Međutim, napadnuta Durga Mahato i dalje živi sa posledicama napada. Etiketirana kao veštica, ne sme se kupati u seoskom jezeru, a zabranjeno joj je i da koristi vodu iz lokalne slavine. Oko njene kuće sagrađena je i drvena ograda kako ne bi “odlutala” u selo. Meštani je krive za sve probleme, uključujući i pomor krava. Samo retki se usude razgovarati sa njom.
“Šta sam loše učinila da mi je Bog dao tako veliku kaznu? Imam troje male dece, ne usuđujem se da razmišljam o samoubistvu”, rekla je grcajući u suzama.
Ženama koje su označene kao veštice čupali su nokte, terali ih da jedu izmet i paradiraju gole, spaljivane su ili linčovane. Od 2010. do 2021. zbog veštičarenja je u Indiji ubijeno više od 1500 ljudi, pokazala je Nacionalna kancelarija za evidenciju zločina.
Lov na veštice je posebno čest u Džarkhandu, državi bogatoj mineralima u kojoj autohtona plemena čine oko četvrtinu stanovništva. Napad na Durga Mahato bio je jedan od 854 slučaja zabeležena u 2021. godini, od kojih su 32 rezultirala smrću.
Iako je vladin program pod nazivom “Projekat Garima“ angažovao oko 25 timova za kampanju za sprečavanje lova na veštice, sprovođenje zakona je i dalje slabo. Madhu Mehra, osnivačica Grupe za pravnu pomoć za žene, rekla je da je njena organizacija otkrila da policija obično interveniše samo u slučajevima ubistva ili pokušaja ubistva. To je, kao i teškoća u promeni ukorenjenih uverenja, pomoglo da se ova praksa nastavi, upozoravaju aktivisti.
Lov na veštice sada postoji u desetak indijskih država, uglavnom u autohtonim plemenskim oblastima u centralnim i istočnim delovima zemlje. Mnoge države su donele zakone protiv ove prakse. U Asamu su pooštrili kazne i moguće je dobiti doživotni zatvor, dok su u Odiši, u pokušaju da senzibiliziraju ljude, postavili spomenike žrtvama u policijskim stanicama.
Vladini zvaničnici postavili su 2023. kao ciljnu godinu za iskorenjivanje lova na veštice, ali je to sada pomereno za najmanje tri godine.
Durga Mahato nije pomogla vlada, već druga žrtva lova na veštice, Chhutni Mahato, koju je indijska vlada priznala za njen rad u pokušaju da eliminiše ovu brutalnu praksu. Naime, nakon što je pretučena i nakon što je provela dve nedelje u bolnici, Durga je pronašla utočište u Čutnijinom skromnom domu.
Slomljeni zubi Čutni Mahato svedoče o mučenju koje je nekada pretrpela od strane seljana koji su je krivili za bolest devojčice. Pobegla je i godinama kasnije počela da radi sa jednom nevladinom organizacijom. Danas joj žrtve dolaze lično, a do sada je pomogla više od 150 žena u zemlji. Jedan od njih je Dukhu Majhi. Proglašena je vešticom jer se nije prilagodila očekivanjima komšija. Seljani su se pitali kako “normalna žena“ može da živi sama sa svojom malom decom duboko u šumi dok joj muž odsutan zbog posla.
“Ako nekoga boli stomak, ja sam kriv. Ako nekoga boli glava, ja sam kriv. Stajali bi ispred moje kuće i vikali: ‘Ona je veštica koja nam zadaje tugu'… Prošlog jula su me jurili sa sekirama i motkama. Sakrila sam se u kuću, a oni su lupali po vratima i pokušavali da ih razvale. Držala sam se čvrsto za svoju decu. Svi smo se tresli – ispričala je Majhi.
Njen suprug i ona su sve prijavili policiji, ali je lokalni policijski službenik pokušao da umanji značaj slučaja. Porodica se ubrzo nakon toga iselila iz svoje kuće. Oni su potražili utočište kod Chhutni Mahato pre nego što su pronašli sobu u blizini većeg grada. U međuvremenu joj je muž našao novi posao. Svoj nekadašnji dom usred šume posećuju samo s vremena na vreme.
