Uvodi se zabrana izgradnje nebodera u Parizu

Grad je doneo odluku o novom planu urbanizacije, kojem će se u budućnosti sprečiti izgradnja nebodera.

Građevina u obliku trougla, po čemu je i dobila naziv, imaće staklenu spoljašnjost i vizuelo će se isticati u odnosu na ostatak grada. Kada Trougao bude završen, navodno će biti visok sto osamdeset metara i biće treća najviša zgrada, posle Ajfelove kule i Montparnasa. Dizajnirala ju je švajcarska arhitektonska kompanija “Hercog & de Meuron”. Izgradnja bi trebalo da bude završena 2026. godine i pretpostavlja se da će ukupni troškovi iznositi preko šesto miliona evra.

Planirano je da dve trećine zgrade od 91.000 kvadrata budu iskorišćene kao kancelarijski prostor. Ostatak prostora će postati hotel od sto trideset soba, a biće uvedeno i nekoliko prodavnica. Međutim, mnogi zvaničnici, ali i stanovnici grada, nisu zadovoljni izgradnjom.

Krajem sedamdesetih godina, doneta je odluka o zabrani izgradnje nebodera koji prelaze dvanaest spratova, to jest trideset sedam metara u visinu. Odluka je doneta ubrzo nakon izgradnje tornja Montparnasa, poslovne zgrade koja je visoka preko dvesta metara. Stanovnici Pariza su bili veoma nezadovoljni tornjom, jer su smatrali da je vizuelno isuviše “iskakala” u odnosu na izgled i visinu ostalih građevina.

Bivši gradonačelnik grada, Bertran Delanoe, je 2010. godine promenio ovo ograničenje na sto osamdeset metara za poslovne i pedeset metara za stambene objekte. Međutim, izgradnja Trougla, koja se planira još od 2006. godine, predstavlja izazov za sve buduće potencijalne izgradnje nebodera.

Zbog toga se pretpostavlja da će Trougao biti poslednja nova izgradnja nebodera, za koji mnogi smatraju da “remeti istorijski duh i ekologiju Pariza”. U ponedeljak je doneta odluka o novom “Lokalnom bioklimatskom urbanističkom planu grada”, koji nastoji da ispravi ekološku situaciju i emisije ugljenika u Parizu.

Gradonačelnica An Hidalgo je za javnost podelila nekoliko ključnih ciljeva: novih trista hektara zelenih površina, manje nove izgradnje (koju će zameniti transformacija starih zgrada), pravila koja podstiču socijalno stanovanje i drugo. Navela je da su u fokusu dve ambicije: društvena i klimatska. Takođe, zgrade neće smeti da prelaze visinu od trideset sedam metara.

Iako nove promene zvuče obećavajuće, mnogi su nezadovoljni odlukom o nastavku izgradnje. Pojedini korisnici društvenih mreža pišu da će projekat samo upropastiti ne samo životnu sredinu, već i estetiku grada. Pariz je svima dobro poznat po zadivljujućoj istorijskoj arhitekturi, od Notr Dama, crkve Sakre ker, Trijumfalne kapije do najpopularnijeg spomenika, Ajfelove kule.

Navedene znamenitosti su neke od glavnih razloga zašto brojni turisti posećuju ovaj evropski grad. Kako bi se zaštitila lepota ovih spomenika, visoke poslovne i stambene zgrade se uglavnom naziru na rubovima grada, zbog čega je pokrenuta nova inicijativa zaustavljanja dizanja visokih objekata u gusto naseljenim područjima. “Zeleni” savetinik grada, Emil Meunier je na Tviteru podelio da je doneta istorijska, ekološki svesna odluka o budućnosti grada, koja navodno obeležava kraj izgradnje kula. 

Foto:© Wikimedia Commons/Pierre Blaché

RTmagazin.