Ispostavlja se da je ovo zapravo istina, prema brojnim naučnim radovima na ovu temu. Da li se to menja ako, na primer, jedete dobro izbalansiran obrok? Da li je tada “bolje” za nas ili gledanje televizije u bilo kom slučaju, čak i kada jedemo zdravu hranu, nije preporučljivo? Evo šta kažu stručnjaci o tome, kao i da li postoji “dobar” način da to radite.
Za mnoge ljude nema ništa više opuštajuće nego da uživaju u ukusnom obroku, dok gledaju svoju omiljenu seriju ili film. Iako je većina nas ovo bar jednom uradila, posebno jer je gledanje televizije dok jedemo toliko opšte prihvaćeno, ali malo ko zna da li nam ovo zapravo šteti ili ne.
Iako je teško doći do preciznog odgovora, do sada je urađeno mnoštvo istraživanja koja pokazuju vezu između gledanja televizije i većeg rizika od gojaznosti, uglavnom zbog nedovoljno vežbanja, što se javlja sa takvim sedentarnim stilom života.
Ali gledanje televizije takođe može uticati na to koliko jedemo, te se lako može desiti da konzumiramo mnogo više hrane nego što nam je potrebno. “Krivac” za ovo je uzbudljivi sadržaj na ekranu, koji nam potpuno odvlači pažnju od hrane pred nama.
Ne znamo šta jedemo, ni koliko dugo jedemo
Kada smo skoncentrisani na zanimljiv zaplet filma koji gledamo, nismo svesni signala koje nam telo šalje, koji nam govore da smo siti, što bi moglo dovesti do prejedanja. Postoje i neka istraživanja koja sugerišu da se ne sećamo šta smo jeli kada jedemo hranu ispred televizora, kao i da ne možemo da procenimo količinu koju smo pojeli, što bi moglo značiti da kasnije jedemo više.
Otkriveno je i da gledanje televizije može da utiče i na brzinu kojom jedemo, prema podacima Holandskog instituta za društvena istraživanja. Grupa ljudi je vodila dnevnik o svemu što su radili tokom jedne nedelje, uključujući vreme obroka i gledanje televizije, pa čak i vrstu sadržaja koji su gledali, prenosi Bi-Bi-Si.
Zaključeno je da su ljudi duže jeli dok su istovremeno gledali televiziju, kao i da je ukupno vreme koje su proveli konzumirajući hranu bilo duže u danima kada bi u isto vreme gledali televiziju. Ovo sugeriše da ljudi verovatno nisu shvatili koliku količinu hrane su zapravo jeli.
Postoje i drugi dokazi koji pokazuju da je duže trajanje obroka, posebno uz nešto što odvlači pažnju, povezano sa unosom više kalorija.
Hrana nema isti ukus
Drugi razlog zašto možda jedemo više dok gledamo televiziju je taj što hrana možda neće imati isti ukus kao kada bismo obraćali više pažnje na ono što jedemo.
U jednoj studiji, u kojoj je od učesnika zatraženo da zapamte kratak ili dug broj dok jedu, oni koji su pokušali da zapamte duže brojeve izjavili su da je njihova hrana bila manje slatka, a naučnici su tada takođe videli manje aktivnosti u njihovim delovima mozga povezane sa percepcijom ukusa. Dakle, ako ne okusite hranu na isti način, možda nećete biti tako zadovoljni i veća je verovatnoća da ćete grickati nakon toga, što ponovo dovodi do gojaznosti.
Druge strane ometanja
Vrsta sadržaja koji gledamo takođe može imati uticaja, jer istraživanja takođe sugerišu da nas rasejanost može dovesti do toga da jedemo manje – ili da čak uopšte ne jedemo, kaže Van Meer.
U jednoj studiji, učesnici su gledali dve epizode TV komedije. Jedna grupa je gledala istu epizodu dva puta, a druga grupa dve različite epizode. Tokom druge epizode, obema grupama su ponuđene različite grickalice.
Istraživači su otkrili da su oni koji su gledali istu epizodu dva puta pojeli dodatnih 211 kalorija u poređenju sa grupom koja je gledala dve različite epizode. To je možda zato što su bili manje ometeni sadržajem na televiziji, pa su kroz dodatnu hranu pronašli drugo zadovoljstvo. Drugim rečima, ako je sadržaj koji gledamo dovoljno zabavan, možda ćemo zaboraviti da jedemo hranu ispred nas, a kada nam TV dosađuje, možda jedemo više.
Zaključak: Jesti ispred televizora ili ipak ne
Koliko gledanje televizije utiče na naš unos hrane zavisi od mnogih faktora. To može da promeni naše raspoloženje, ali i da utiče na nas na nesvesnom nivou – na primer, ako lik iz serije jede, možda ćemo i mi imati potrebu da jedemo zajedno sa njim. Tempo sadržaja takođe može da napravi razliku – akcioni filmovi mogu da nas navedu da jedemo više od gledanja intervjua, prema jednoj studiji.
I naravno, važna je i hrana koju imamo u rukama i koliko je ukusna, pored toga koliko generalno možemo da se kontrolišemo. Između ostalog, brojne studije se oslanjaju na podatke koji učesnici samostalno dele, tako da se ne može reći da se može u potpunosti osloniti na njih.
Međutim, svakako je bolje imati svest o potencijalnim brojnim negativnim stranama ove navike. Mnogi dijetolozi savetuju da je, bez obzira da li je u priču uključen televizor ili ne, najbolje da budemo skoncentrisani na hranu koju jedemo, kako bismo koristili sva čula i bili siti i zadovoljni. Na kraju, ako smatrate da činite sve što možete da biste kontrolisali ishranu, ali ne vidite pomak, možda je vreme da ugasite seriju/film dok jedete i vidite da li će se vaš odnos sa hranom promeniti.
