Ovog leta EU je uvela kaznene carine na električne automobile koji se proizvode u Kini i prodaju u Evropi. To zato što se smatralo da proizvođači automobila dobijaju subvencije u Kini, što daje nepravedne prednosti u odnosu na električne automobile koji se proizvode i prodaju u Evropi. Carine su privremene, ali sada izvori kažu Bloombergu da će EU uskoro glasati da ih učini trajnim.
Glasanje će biti održano 25. septembra, a zatim će se primenjivati od novembra. EU želi da nametne carine kako bi zaštitili evropsku automobilsku industriju, dok Kina tvrdi da su kaznene carine protekcionističke. Veruje se da su kineski proizvođači električnih automobila svojom snagom stigli tamo gde su danas.
Kina je zapretila da će uzvratiti uvođenjem kaznenih carina na određenu robu iz EU. Sledeće nedelje, kineski ministar trgovine Vang Ventao posetiće EU i sastati se sa direktorom EU za trgovinu Valdisom Dombrovskisom radi pregovora o carinama.
Da se carine ne bi produžile i postale trajne, većina koju čini najmanje 15 država članica EU, koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU, mora da glasa protiv carina 25. septembra.
Na primer, Švedska je odložila svoj glas na ranijem preliminarnom glasanju jer želi da se zalaže za „slobodnu trgovinu i otvoreno tržište“. Međutim, zatvaranje glasanja tumači se kao „da“.
Kaznene mere su različite za različite proizvođače automobila i dodaju se na postojeću uvoznu carinu od deset odsto. Pojedinačne kaznene carine su revidirane u fazama od njihovog uvođenja prošlog leta. Najnižu carinu dobija Tesla sa 7,8 odsto. Nakon toga sledi BYD sa 17 odsto.
Geely, koji uključuje sve od Volvoa, Zeekra i Lotusa, završava na 18,8 posto. Kineski državni SAIC Motors ima neverovatnih 35,3 odsto. To je zato što se kaže da nisu bili voljni da sarađuju sa istražiteljima EU. Ostali proizvođači automobila dobijaju standardnu carinu od 20,7 odsto.
AutoRepublika
