Pre tačno 50 godina, 3. aprila 1973. godine, Martin Kuper, vođa istraživačke grupe u Motoroli, obavio je poziv koji će ući u istoriju. Ispred hotela Hilton Midtaun u Njujorku u ruku je uzeo prototip mobilnog telefona i nazvao svog “rivala”, Džoela Engela, inženjera koji je radio u Bell Labsu.
Pred novinarima i fotografima, Kuper je nazvao Engela na fiksni telefon i tako otvorio eru mobilne telefonije. Ali, prvi komercijalno dostupni mobilni telefoni, na tržištu će se pojaviti tek deset godina kasnije. I tada su bili izuzetno veliki i skupi, a tek su retki mogli da sebi priušte broj mobilnog telefona i pretplatu.
Danas je gotovo nemoguće zamisliti život bez mobilnog telefona. I to ne bilo kakvog, već onog “pametnog”. Ono što je na početku bio uređaj težak jedan kilogram s baterijom koja je mogla da izdrži pola sata, danas je uređaj težak tek nešto više od table čokolade, čija baterija može da traje i više od dana.
Mobilni telefoni danas više ne služe samo za glasovnu komunikaciju putem telefonske mreže. Oni su postali mnogo više. Uređaji veličine dlana danas su prozor u svet koji omogućava pristup internetu, društvenim mrežama, navigator koji će nas odvesti gde želimo da idemo, fotoaparat, baterijska lampa, digitalni trener, pa čak i lekar.
Tijekom COVID-19 pandemije, mobilni telefoni postali su uređaji za praćenje kontakata među zaraženim osobama, omogućili su lekarima da budu u kontaktu s bolesnima, a u kombinaciji s veštačkom inteligencijom omogućuju i dijagnozu različitih bolesti.
Pametni telefoni postali su, zahvaljujući različitim aplikacijama, i učitelji. U prodavnicama aplikacija moguće je preuzeti (ili kupiti) rzličite aplikacije za učenje koje mogu pomoći deci i mladima u školi, ali i onima koji nemaju pristup učiteljima da savladaju neko dodatno gradivo.
U kombinaciji s proširenom realnosti možemo videti koje su zvezde na nebu, kako izgleda neki komad nameštaja u našoj dnevnoj sobi, ali i da identifikujemo predmet ispred sebe.
Ali, pametni telefoni imaju i “tamnu stranu”. Sve duže korišćenje dovelo je i do zavisnosti od pametnih telefona, zdravstvenih problema zbog neprirodnog položaja tela i šake tokom korišćenja, a lekari još uvek utvrđuju koliku štetu intenzivno korišćenje društvenih mreža, igranje mobilnih igara ili jednostavno gledanje u ekran, mogu da nanesu deci i odraslima.
I kakva je onda budućnosti mobilnih telefona? Od velikih, nezgrapnih uređaja, smanjili su se na veličinu upaljača, a potom ponovno počeli rasti. Ako pitate tehnološke kompanije, budućnost mobilnih telefona je – blistava.
U kombinaciji s veštačkom inteligencijom i digitalnim asistentima, ovi su uređaji su nezamenjivi u svakom džepu. Još kad im se priključe pametne naočare ili sočiva, mogli bismo reći da će mobilni telefoni zaista postati naš produžetak. Koliko je to dobro ili loše za nas? Pokazaće vreme.
B92.
