Georgijeva je rekla da su rastuc´e kamatne stope izvršile pritisak na dugove, što je izazvalo “stres” u vodec´im ekonomijama, čak i među zajmodavcima, preneo je “Gardijan”.
Ona je kazala da c´e svetska ekonomija ove godine porasti za samo tri odsto jer c´e rast troškova zaduživanja, u kombinaciji sa ratom u Ukrajini i ožiljcima od pandemije kovida 19, ugušiti rast.
Pridružujuc´i se sve brojnim upozorenjima ekonomskih lidera, izvršna direktorka MMF je navela da je jasno da su rizici po finansijsku stabilnost porasli nakon nedavnog kolapsa Banke Silicijumske doline i posredništva švajcarske vlade u spašavanju Kredi Svis od strane banke UBS.”U vreme sve vec´eg nivoa dugova, brza tranzicija sa produženog perioda niskih kamatnih stopa na mnogo više stope, neophodne za borbu protiv inflacije, neizbežno stvara stres i ranjivost, što je dokazano nedavnim dešavanjima u bankarskom sektoru u nekim naprednim ekonomijama”, rekla je Georgijeva na konferenciji u Pekingu.
Ona je iznela svoje mišljenje nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da c´e nedavna previranja u bankarstvu imati uticaj na poslovanje i rast.
Centralna banka EU strahuje da c´e problemi u bankarskom sektoru rezultirati nižim rastom i usporiti inflaciju, rekao je potpredsednik ECB Luis de Gvindos u intervjuu za “Biznis post”.”Naš utisak je da c´e oni dovesti do dodatnog pooštravanja kreditnih standarda u evrozoni. I možda c´e se to dovesti do nižeg rasta i niže inflacije”, kazao je on.
