Očekuje se da će prosečno globalno zagrevanje premašiti predindustrijske nivoe za više od 1,5 stepeni Celzijusa u periodu od 2025. do 2029. godine, predvidela je sa 70 odsto sigurnosti u sredu Svetska meteorološka organizacija (WMO), agencija Ujedinjenih nacija.
Zbog toga se očekuje da će planeta ostati na istorijskim nivoima zagrevanja nakon dve najtoplije zabeležene godine u istoriji (2023. i 2024.), pa čak i najtoplijeg desetogodišnjeg perioda, zaključio je britanski Meteorološki zavod na osnovu prognoza deset međunarodnih centara, u izveštaju koji je objavio WMO.
„Upravo smo proživeli deset najtoplijih godina u istoriji. Nažalost, ovaj izveštaj WMO-a ne pokazuje nikakve naznake predaha“, rekao je zamenik generalnog sekretara WMO-a, Ko Baret.
Zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa računa se u odnosu na period od 1850. do 1900. godine, pre nego što je čovečanstvo počelo industrijski da sagoreva ugalj, naftu i gas, čije sagorevanje oslobađa ugljen-dioksid, gas sa efektom staklene bašte koji je u velikoj meri odgovoran za klimatske promene.
Ovo je najoptimističniji cilj koji su zemlje sveta postavile Pariskim sporazumom iz 2015. godine, ali sve više klimatologa sada smatra da je on neostvariv. Emisije CO2 još uvek nisu počele globalno da opadaju – čak i dalje rastu.
„Ovo je potpuno u skladu sa činjenicom da smo blizu premašivanja 1,5 stepeni Celzijusa krajem 2020-ih ili početkom 2030-ih“, komentarisao je klimatolog Piter Torn sa Univerziteta Mejnut u Irskoj.
Iako je „izuzetno malo verovatno“, prema WMO-u sada postoji verovatnoća koja ipak nije nula (1 procenat) da će najmanje jedna od narednih pet godina premašiti zagrevanje od 2 stepena Celzijusa.
„Ovo je prvi put da to vidimo u našim prognozama“, primetio je Adam Skejf iz Meteorološkog zavoda. „To je šok“, iako smo „u ovoj fazi i mislili da je to moguće“.
Podsetio je da su pre deset godina prognoze prvi put pokazale verovatnoću, tada takođe „veoma nisku“, da neka godina premaši 1,5 stepeni Celzijusa. To se prvi put dogodilo u kalendarskoj 2024. godini.
Svaki delić stepena dodatnog zagrevanja može pojačati toplotne talase, ekstremne padavine, suše, topljenje ledenih kapa, morskog leda i glečera.
Ni 2025. godina ne nudi predah.
Prošle nedelje Kina je u nekim oblastima zabeležila temperature veće od 40 stepeni Celzijusa, Ujedinjeni Arapski Emirati skoro 52 stepena, a Pakistan je pogodio smrtonosni vetar nakon intenzivnog toplotnog talasa.
„Već smo dostigli opasan nivo globalnog zagrevanja“, sa nedavnim „smrtonosnim poplavama u Australiji, Francuskoj, Alžiru, Indiji, Kini i Gani“ i „šumskim požarima u Kanadi“, rekla je Friderike Oto, klimatološkinja sa Imperijal koledža u Londonu.
„Nastavak oslanjanja na naftu, gas i ugalj u 2025. godini je apsolutno ludilo.“
