Ako želite da usporite starenje mozga, ne morate da se držite intenzivnih planova vežbanja. Dovoljno je manje od tri sata hodanja nedeljno da bi, prema naučnicima, struktura mozga vremenom postala “mlađa” – i to bez drastičnih promena u kilogramima, kondiciji ili načinu života.
Redovno, umjereno kretanje može imati iznenađujuće snažan uticaj na mozak, mnogo veći nego što većina nas pretpostavlja. Otkriveno je da svega dva i po sata aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, ako se praktikuje tokom cele godine, može biti dovoljno da mozak “izgleda” i funkcioniše kao da je mlađi za skoro sedam meseci.
Do ovih podataka su došli istraživači nakon što su pratili osobe starosti od 26 do 58 godina i upoređivali promene u strukturi mozga tokom vremena, uz pomoć snimaka magnetne rezonance.
Ono što ovo istraživanje čini posebno zanimljivim jeste činjenica da pozitivan efekat nije u potpunosti objašnjen poboljšanim krvnim pritiskom, gubitkom težine, pa čak ni poboljšanom fizičkom spremnošću – već su se vežbe koje ubrzavaju otkucaje srca (aerobne vežbe) pokazale posebno korisnim za zdravlje mozga.
To uključuje brzo hodanje, trčanje, vožnju bicikla, korišćenje eliptičnog trenažera ili trake za trčanje, pa čak i redovno penjanje uz stepenice umesto korišćenje lifta.
Naučnici takođe ističu da nije potrebno preterivati niti “gurati” organizam do krajnjih granica. Idealan intenzitet aerobne vežbe je onaj pri kojem osećate napor, ali i dalje možete da razgovarate – možda sa malo kraćim dahom, ali bez osećaja iscrpljenosti.
Posle godinu dana ovakvog režima, snimci mozga učesnika pokazali su promene koje se inače vezuju za mlađi uzrast. Iako naučnici još uvek nemaju konačno objašnjenje zašto dolazi do ovog efekta, pretpostavlja se da redovna fizička aktivnost poboljšava komunikaciju između moždanih ćelija, podstiče stvaranje novih neuronskih veza i pozitivno utiče na delove mozga zadužene za pamćenje i koncentraciju.
Dobra vest je da se ovaj “efekat podmlađivanja” ne oslanja na skupe programe treninga ili ekstremne fitnes rutine. Naprotiv, studija jasno pokazuje da su doslednost i umerenost važniji od intenziteta. Za većinu ljudi to znači da je dovoljno uvesti više kretanja u svakodnevicu (bržu šetnju posle posla, bicikl umesto automobila ili jednostavnu naviku da se češće koriste stepenice).
Ipak, kao i kod svake promene životnih navika, preporuka je da se pre početka novog režima fizičke aktivnosti konsultuje lekar, posebno ako već imate zdravstvene probleme, prenosi “Komsomoljska pravda”.
Pored umerene fizičke aktivnost, istraživanja sve jasnije ukazuju na još jedan, prilično jednostavan faktor koji čuva zdravlje mozga – pomaganje drugima. Podaci prikupljani tokom skoro dvadeset godina, na uzorku od više od 31.000 osoba starijih od 50 godina, pokazuju da redovno pružanje pomoći može usporiti kognitivno starenje i do 20 odsto.
Učesnici su prolazili kroz kognitivne testove, a njihovi rezultati su upoređivani sa navikama pomaganja, bilo da je reč o volontiranju u organizacijama ili neformalnoj podršci prijateljima, porodici i komšijama. Ispostavilo se da oba oblika angažovanja imaju podjednako pozitivan efekat na pamćenje, pažnju i razmišljanje.
Čak i umeren angažman, od dva do četiri sata nedeljno, povezan je sa boljim kognitivnim rezultatima, dok preterano opterećenje može poništiti deo koristi. Iako studija ne dokazuje direktnu uzročnu vezu, istraživači smatraju da kombinacija društvene interakcije i mentalne stimulacije igra važnu ulogu, posebno ako znamo da usamljenost ubrzava kognitivni pad.
RTbalkan.
