Vašington na svakom samitu Sjevernoatlantskog saveza (NATO) evropskim liderima poruči da počnu više trošiti na odbranu. Međutim, na sastancima koji se odvijaju daleko od očiju javnosti, Vašington im kaže da se potrude da dosta tog novca završi na računima američkih odbrambenih kompanija. Politico piše da se evropski lideri za sada uspješno odupiru tim nastojanjima.
– Moramo razviti istinski evropsku tehnološku i industrijsku bazu u svim zainteresovanim zemljama te na novou Evrope koristiti suverenu opremu – rekao je prošlog mjeseca na konferenciji u Bratislavi francuski predsjednik Emanuel Makron.
Vašingtonov višedecenijski angažman na tom polju počeo je davati vidljive rezultate. Iako većina članica Evropske unije još uvijek za odbranu ne izdvaja od strane NATO-a propisanih dva posto svog BDP, Unijino trošenje na odbranu raste zadnjih osam godina. EU je 2022. na odbranu potrošio 345 milijardi američkih dolara, gotovo 30 posto više no što je to bio slučaj 2012. godine. Naravno, to je tako zbog ruske invazije na Ukrajinu koja je počela krajem februara 2022. godine.
Sad se nameće pitanje: kako li će se taj novac potrošiti?
SAD želi da evropske zemlje nastave trošiti na američku opremu. Politico navodi da pola njihovog novca već odlazi američkim kompanijama. Vašington ne želi da se to promijeni, no neki evropski lider žele da više evropskog novca ostane na Starom kontinentu. Može li evropska odbrambena industrija odgovoriti na taj izazov?
– Više se od 25 godina sumnja da će doći do promjene evropskih odbrambenih sposobnosti – rekao je Max Bergmann, direktor Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
– U kojem će smjeru ići Evropska unija? Znači li to da će se EU odvojiti od NATO-a? Što bi to značilo za američku odbrambenu industrijsku politiku? – dodao je Bergmann.
Trenutno se u Briselu raspravlja o tome treba li odbrambena politika EU uključuje obavezu da se nabavlja isključivo evropska oprema. Za to se zalažu francuski predsjednik Emanuel Makron i sekretar za unutrašnje tržište Tieri Breton. Vašington se boji da Evropa neće dopustiti američkim kompanijama da se javljaju na evropske odbrambene konkurse.
– Planiramo evropskim novcem podržati jačanje naše odbrambene industrije, što zbog Ukrajine, što zbog vlastite sigurnosti – rekao je prošlog mjeseca Tieri Breton.
Svi oni koji se zalažu za evropsku odbrambenu autonomiju ne smiju zaboraviti da je Evropa na tom polju i dalje zavisi od Amerike. Iako Evropa ima potentne odbrambene kompanije, daleko razvijenija i veća američka odbrambena industrija vrlo je atraktivna za ervopske kupce. Najviše se traži borbeni avion Lockheed Martin F-35 Lightning II koji košta 80 miliona dolara. Među traženijom opremom su i rakete za ispaljivanje sa ramena i municija za artiljeriju.
– Nakon što su Rusija i Ukrajina zaratile, Evropa želi uvesti više oružje, i to napraviti brzo – stoji u izvještaju Instituta za istraživanje međunarodnog mira u Štokholmu.
Upravo je rat u Ukrajini pokazao koliko je dominantna američka odbrambena industrija. Niz evropskih zemalja kupuje protivtenkovske rakete Javelin, Poljska će 116 tenkova M1A1 Abrams platiti milijardu i 400 miliona dolara, a sklopila je 10 milijardi dolara vrijedan dogovor za kupovinu raketnih sistema HIMARS. Slovačka će kupiti borbene avione F-16, a Rumunija pregovara o kupovini F-35-ica.
Ti su ugovori, dogovori i pregovori mnoge natjerali da se zapitaju može li se Evropa odviknuti od američkih odbrambenih kompanija. Francuska i Njemačka zabrinuti su zbog navoda da se Španija planira dati u kupovinu F-35-ica dok radi na razvoju budućeg evropskog borbenog aviona. Međutim, skladišta se moraju puniti, a oprema slati u Ukrajinu. Nakon više decenija smanjivanja, evropska se odbrambena industrija muči se sa prilagođavanjem na nove uslove.
– Naši evropski partneri nikada nisu iskusili ovako nešto. Nemaju dovoljno proizvodnih kapaciteta da bi bili brzi i zato su nam se okrenuli. Mislim da će od nas mnogo toga naučiti – rekao je jedan visoki funkcioner Ministarstva odbrane SAD-a.
Otkad je rat u Ukrajini, Amerika je sa stranim partnerima potpisala još bilateralnih ugovora o snabdijevanju bezbjedonosnom opremom kako bi pomogla Evropi. Od oktobra naovamo, potpisala je nove ugovore s Letonijom, Danskom, Japanom i Izraelom. Ti im ugovori omogućavaju da brže i lakše prodaju i razmjenjuju odbrambene proizvode i usluge. Bajdenova administracija i Evropska unija oformili su krajem aprila radne grupe koje su dobile zadatak pozabaviti se s problemima koji muče njihove lance za snabdijevanje. Uz to, obe strane mogu učestvovati na sastancima u Ministarstvu odbrane SAD-a i Evropskoj odbrambenoj agenciji.
Međutim, partnerstvo između SAD-a i EU-a nije bez granica. Kratkoročno gledano, najave da će Evropa promijeniti način na koji troši novac za odbranu zbog proizvodnih kapaciteta evropskih kompanija i političke volje u zemljama članicama EU-a neće bitno naštetiti američkoj vojno-industrijskoj politici. Iako je potrošnja na odbranu među članicama EU značajno porasla tokom posljednjih 18 mjeseci, projekti na novou Unije susreću se s preprekama. Evropske kompanije tvrde da će im trebati dosta vremena da dostave naručene proizvode, a i da ugovori koje potpisuju s naručiocima moraju biti duži kako bi uspjele realizovati potrebne investicije. Na kraju, globalni porast potrošnje na odbranu znači da bi trebalo biti dovoljno novca za sve, pogotovo zato što se zemlje žele dokazati u očima NATO-a i evropskih saveznika te zato što ruska prijetnja još uvijek nije neutralizovana.
