Nadomak treće godine rata, Ukrajina je zemlja u kojoj su hiljade ljudi stradale, milioni su izbegli i raseljeni, gotovo petina teritorije je pod kontrolom ruskih snaga, a trećina njene privrede je uništena. Prošle godine ukrajinska ekonomija se oporavljala. Zavisna od kolebljive strane pomoći pred drugu godišnjicu rata, prognoze ekonomista nisu optimistične.
Maksim i Denis imaju dve godine. Rođeni su pred sam početak rata. U Kijevu pod bombama, nisu mogli da ostanu u inkubatoru. Dve godine kasnije, noću ih bude zvuci ekplozija.
“Bilo je više veoma bučnih noći, pod raketama. Problem mi je da im objasnim šta se dešava, uplašeni su, ja im kažem da je to vatromet. Grlim ih i trudim se da im skrenem pažnju”, navodi Nastja Kolomojtseva.
Oleksij Kolomotsjev navodi da je budućnost neizvesna.
“Sve je drugačije sada, imali smo planove, ali ništa od toga, budućnost je neizvesna, teško je. Kao da sve vreme nešto čekamo, da donesemo neke odluke, ali ne možemo, rizik je preveliki”, ističe Kolomotsjev.
Nastja i Oleksij su programeri. Na početku rata, kažu, isprogramirali su sebe da prežive. Život je lakši sa platama stranih kompanija, ali i oni osećaju promene.
“Po našim računicama poslednjih meseci život je mesečno skuplji za 30 odsto, cene su porasle. Kada se tome dodaju troškovi rehabilitacije za Maksima sa cerebralnom paralizom, to je veliki izazov. Znam i da mnogi moji prijatelji ne mogu da pronađu posao”, kaže Nastja Kolomojtseva.
Ukrajinska ekonomija na respiratoru
Trgovine su u Kijevu dobro snabdevene, ali sa prosečnom platom od 400 evra, standard većine Ukrajinaca teško je pogođen. U prvoj godini rata bruto domaći proizvod pao je za trećinu, petina privrede je uništena. Uz stranu pomoć, u 2023. oporavak je bio blizu 6 procenata. Inflacija, oko pet odsto.
Ekonomisti sada koriste medicinski rečnik da opišu stanje ukrajinskog budžeta. Kažu trenutno je na respiratoru. Od početka godine, Kijev čeka stranu pomoć. Prvo više, pa manje od 10 milijardi dolara. Nije stigla. Stići će, od Evropske unije od proleća. Nadaju se, i američka pomoć će se nastaviti.
“Teško je praviti prognoze, naročito jer se i dalje čeka šta će se dogoditi sa kampanjom nove mobilizacije koja može da se kreće od 300.000 do 500.000 ljudi. To bi bio veliki udarac na ekonomiju. Potrošnja se oporavljala tokom prethodnog perioda, ali ljudi su osiromašili”, navodi Natalija Šapoval, direktorka Insituta Kijevske škole ekonomije.
Varšava jastreb podrške Kijevu
Hrana čini 60 odsto ukrajinskog izvoza. Izvoz žita izazov je od početka rata. Od žitnog sporazuma sa Rusijom, preko žitnog koridora do protesta evropskih farmera, koji u Ukrajini vide nelojalnu konkurenciju. Varšava je od početka rata jastreb podrške Kijevu, ali zbog niske cene ukrajinskog žita, nezadovoljni poljski poljoprivrednici blokiraju granicu sa Ukrajinom.
“Izvoz Ukrajine zavisi od partnera. Blokada granice sa Poljskom je veliki problem. Ove godine je moguć oporavak od oko pet procenata, ali sa niske startne pozicije. Budžetski deficit trenutno treba podršku spolja od 37 milijardi dolara, to može da poraste dodatno zbog mobilizacije. Pomoć od evropske unije ove godine mogla bi da iznosi od 16 do 18 milijardi dolara, ali ti iznosi i dalje nisu dovoljni da se pokrije nedostatak”, navodi Natalija Šapoval, direktorka Insituta Kijevske škole ekonomije.
Kijev sva sredstva ulaže u odbranu, za ostalo zavisi od strane pomoći. A i finansijske institucije poput MMF-a računice su pravile očekujući da se rat završi 2024. Sada to izgleda malo verovatno.
