S obzirom na aktuelnu situaciju, kada su svi ostali gasovodi van upotrebe prekid tranzita preko Ukrajine praktično bi značio da Evropi preostaje jedino Turski tok, kojim ruski gas stiže i do Srbije.
Ukrajina je ponovo zapretila da od kraja sledeće godine, više neće produžavati ugovor o isporuci ruskog gasa evropskim zemljama preko njene teritorije, navodeći da postojeći ugovor do sada nije raskinut samo zbog evropskih partnera i zemalja koje nemaju alternativu za ruske energente.
Bez obzira na težnju da se oslobode zavisnosti od ruskog gasa, neke države poput Slovačke i Austrije i dalje dobar deo svojih energenata dobijaju upravo tom rutom.
S obzirom na aktuelnu situaciju, kada su svi ostali gasovodi van upotrebe prekid tranzita preko Ukrajine praktično bi značio da Evropi preostaje jedino Turski tok, kojim ruski gas stiže i do naše zemlje.
Strahinja Obrenović asistent na Fakultetu političkih nauka kaže za RT Balkan da je tranzitni pravac preko Ukrajine, koji čine dva gasovoda, “Bratstvo” i “Sojuz” (Savez) nekada služio za transport i do 120 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
“Prethodnim ugovorom od 2009. do 2019. godine količina je smanjena na 90 milijardi kubika, a po trenutnom ugovoru između Rusije i Ukrajine sada je oko 40 milijardi kubika. Kapacitet “Severnog toka 1” je 55 milijardi kubika, gasovoda “Jamal Evropa” 33 milijarde, a “Turskog toka” 31,5 milijardi, s tim da je jedna cev od 15,75 milijardi kubika namenjena za tursko tržište, a druga ide kroz Bugarsku, Srbiju i dalje ka Mađarskoj”, objašnjava Strahinja Obrenović.
On napominje da, dok je u prethodnom periodu Evropa pokušavala da smanji zavisnost od ruskih energenata tražeći druge dobavljače, Rusija je gradila terminale za tečni prirodni gas i tražila nove kupce. Obrenović kaže da je činjenica da je ruski gas i dalje potreban evropskim zemljama i da bi ih prekid snabdevanja preko Ukrajine svakako pogodio, ali ipak manje nego 2009. godine, kada je to bio jedini pravac.
Dodaje da ovo nije prvi put da Ukrajina najavljuje da neće produžiti dogovor o tranzitu ruskog gasa kroz svoju teritoriju i da je i 2019. kada je isticao prethodni ugovor, dogovor postignut praktično poslednjeg dana.
“Naravno da su sada okolnosti drugačije i još teže zbog sukoba. Kuriozitet je da je tranzit kroz ukrajinsku teritoriju ipak nastavljen, za razliku od nekih drugih transportnih pravaca, poput “Jamala” koji prolazi kroz belorusku i poljsku teritoriju i “Severnog toka”, kojima je protok gasa obustavljen. Ukrajinski pravac je trenutno, uz Turski tok, jedini cevovodni način dopremanja ruskog gasa do Evrope, kada su u pitanju magistralni gasovodi velikog kapaciteta”, kaže Strahinja Obrenović.
On napominje da je ugovoreno da će do kraja 2024. dopremati 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dodaje da bi prekid transporta ovim pravcem najviše pogodio Slovačku, koja ima ugovore o dopremanju ruskog gasa, kao i Austriju, koja je možda i najugroženija kada je u pitanju ovaj tranzitni pravac. Dodaje i da je Mađarska uspela da se u velikoj meri prebaci na Turski tok, tako da više ne zavisi toliko od ukrajinskog pravca.
“Ukrajina bi bila na gubitku zbog naplate tranzitnih taksi, mada je njen argument i sada da ih ruska strana ne plaća po punoj ugovorenoj ceni. Taj spor je pred arbitražom”, objašnjava Strahinja Obrenović.
On napominje da izvoz ruskog gasa u Evropu jeste dramatično pao kada su u pitanju cevovodi, ali da je suprotan trend prisutan kada je u pitanju tečni prirodni gas, kada je čak bio zabeležen skok izvoza gasa na evropskom tržištu.
“U Rusiji je došlo do realizacije određenih projekata u Finskom zalivu, gde je bila početna tačka Severnog toka 1, kao i na poluostrvu Jamal, gde su otvoreni terminali koji omogućavaju Rusiji fleksibilnost, da može da isporuči gas bilo kojoj državi i ne zavisi od gasne infrastrukture kao ranije. I evropske države rade na tome da obezbede gas iz drugih izvora, ali pitanje je da li će uspeti u potpunosti da nadomeste količine i koliko će ih to sada koštati”, navodi Obrenović.
On napominje da ne može u potpunosti isključiti mogućnost da dođe do nestabilnosti i krize u snabdevanju gasom. Evropski potrošači će, međutim, na svojim džepovima najbolje osetiti ukoliko Stari kontinent ostane bez dotoka ruskog gasa.
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) je ranije objavila da su zemlje Evropske unije u pokušaju da smanje zavisnost od ruskih energenata prošle godine zabeležile istorijski nisku potrošnju gasa, ali da su za gas, koji su kupovale iz drugih izvora, morale da izdvoje tri puta više sredstava nego 2021. kada su im najveće količine stizale iz Rusije.
Potražnja gasa u EU smanjena je za 13 odsto, što je najveći pad u potražnji ikada zabeležen, ali je za njega plaćeno ukupno 390 milijardi dolara – značajno više nego prethodne godine, kada je za više gasa potrošeno mnogo manje novca: 120 milijardi dolara. Nemačka je, na primer, potrošila 15 odsto gasa manje ove godine u odnosu na prošlu. A cenu te “uštede” najbolje zna njena posrnula industrija.
