Veliki broj ljudi ima čvrsta mišljenja o tome kako i šta treba jesti, koja je dijeta najbolja ili šta se smatra zdravim ili nezdravim kada je u pitanju hrana. Nutriconisti napominju da ne možemo stvari postavljati crno-belo, jer ono što nekima pomaže prilikom gubljenja kilograma, drugima ne odgovora. Međutim, saglasni su da postoji nekoliko mitova i zabluda o hrani u koje mnogi veruju.
Kruč dobrog zdravlja je u izbalansiranoj ishrani, dobrom snu, vežbanju, životu bez stresa, kažu lekari. Ipak, na tom putu neretko upadnemo u zamke i pridržavamo se teorija koje smo čuli, a zapravo su mitovi koji donose više štete nego koristi našem zdravlju, a i liniji.
Niskokalorična hrana i namirnice sa manjim procentom masti su zdravije
Ukoliko biramo ove opcije, velike su verovatnoće da ćemo ostati gladni, a samim tim povećavamo šansu da se kasnije prejedemo. Dijetetičari napominju da nije pametno eliminisati visokokalorične namirnice, poput orašastih plodova, avokada, maslinovog ulja koji su bogati hranljivim materijama i koji unapređuju zdravlje.
Prirodni šećeri su zdraviji
Iako i med i javorov sirup imaju antioksidativna, antimikrobna i antiinflamatorna svojstva, oni nisu nužno zdraviji od belog šećera kako se inače misli: “Na kraju dana telo posmatra svu ovu hranu kao šećer“, kaže nutricionista Alisa Pančeko. Prekomerni šećer bilo koje vrste može dovesti do povećanog rizika od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, raka, metaboličkih poremećaja, depresije i kognitivnih oštećenja.
Morska so je zdravija od kuhinjske soli
Morska i himalajska so sadrže oko 40 odsto natrijuma, slično kao i kuhinjska so. Morska so je minimalno obrađena i može da sadrži minerale u tragovima poput magnezijuma, kalcijuma i kalijuma, dok je kuhinjska so više obrađena i obično je obogaćena jodom. Doktori savetuju da umereno koristimo bilo koju so, kako bismo mnoge zdravstvene boljke držali dalje od nas.
Jaja utiču na holesterol, treba ih izbegavati
Godinama smo slušali da su jaja “kriva” za visok holesterol i to je možda najustaljeniji mit do sad. Ipak, nauka kaže drugačije – konzumiranje šest do 12 jaja nedeljno uz plan zdrave ishrane, za srce se generalno smatra bezbednim. Jaja su pristupačan visokokvalitetni protein, prepun vitamina B, vitamina D i holina, i imaju velike zdravstvene koristi.
Nema jela posle 18 sati
Poslednji obrok ili užinu trebalo bi da imamo dva do tri sata pre nego što odemo na spavanje, kažu lekari. Mnoga istraživanja pokazuju da nije nužno da kasno obedovanje dovodi do debljanja, već jedenje veće količine hrane uveče. Izbalansirana ishrana tokom dana može pomoći u kontroli gladi kasnije i sprečiti prejedanje, piše Jahu lajf.
Kafa je obrok
Mnogi ljudi ne mogu započeti dan bez šoljice kafe. Ali to nije zamena za doručak ili bilo koji obrok. Šolja kafe može biti bogata antioksidansima, ali ima samo 5 kalorija i nema proteina, masti ili ugljenih hidrata. Dakle, kafa nije jelo nego napitak koji bi trebalo da se konzumira posle doručka ili ručka.
