Planira se izgradnja najvećeg “drvenog grada” na svetu, koji će se nalaziti u glavnom gradu Švedske. Projekat bi trebalo da bude završen za četiri godine i predstavljaće savremen spoj arhitekture i ekologije. Jedan od dizajnera projekta je opisao da će područje biti izgrađeno po konceptu “petominutnog grada”, to jest, da su radna mesta, kuće, objekti za slobodno vreme i ostali sadržaji iste razdaljine – na pet minuta hoda.
Projekat pod naziom “Stokholm vud siti (Stockholm Wood City)” će imati sedam hiljada kancelarijskih prostorija i dve hiljade domova na jugoistoku grada. “Nudiće živo, urbano okruženje, sa mešavinom radnih mesta, stanova, restorana i prodavnica”, navodi se u saopštenju za javnost. Zauzima površinu od 250.000 kvadratnih metara i investitor ga je opisao kao “najveći svetski poznati građevinski projekat od drveta”. Kompleks se gradi u Sikli, kvartu koji je već dom za više od četiristo kompanija.
Drvo se koristi kao održiva alternativa betonu i čeliku i sličan koncept “drvenih gradova” postoji u zemljama poput Norveške, Švajcarske i Australije. Za sada, Singapur ima najveću drvenu zgradu u Aziji sa ogromnim univerzitetskim studentskim gradom od 150.000 kvadratnih metara, koji je otvoren u maju ove godine, ali “Stokholm vud siti” će ga prevazići po veličini.
Iako su neki stručnjaci izrazili zabrinutost zbog velike opasnosti od požara koje predstavljaju drvene zgrade, zagovornici tvrde da drvo koje se koristi gori relativno sporo i predvidivo, što ga navodno čini sigurnijim od mnogih konvencionalnih čeličnih konstrukcija.
Drvo predstavlja “zatvor ugljenika”, što znači da se ugljen-dioksid koji drveće uklanja iz vazduha skladišti u materijalu, umesto da se vraća u atmosferu. Utvrđeno je da se u drvenim zgradama uživa u boljem kvalitetu vazduha, čak i u zatvorenom prostoru. Pored toga, neboderi se mogu graditi sa znatno nižim emisijama ugljen-dioksida, nego oni koji su napravljeni od standardnih građevinskih materijala.
Studija od prošle godine, objavljena u časopisu “Nejčer (Nature)” procenjuje da bi izgradnja drvenih zgrada srednje visine za smeštaj devedeset odsto stanovnika grada u periodu od 2023. do 2100. godine smanjila emisije ugljen-dioksida za sto šest gigatona (planeta trenutno emituje oko 40 gigatona svake godine).
Transformacija te veličine zahtevala bi održive drvne plantaže, kako ne bi došlo do krčenja šuma. Ipak, s obzirom da je skoro sedamdeset odsto teritorije Švedske pokriveno šumom, sigurno je da će se primeniti adekvatno rešenje i inovacije.
Izgrade nekretnina ostavljaju veliki ekološki otisak i odgovorne su za nešto manje od četrdeset odsto globalnih emisija štetnih gasova, prema konsultantskoj firmi Mekinsi. Cilj projekta je da bude “katalizator za inovacije” i inspiracija drugim investitorima, arhitektama i građevinskim kompanijama
Prve zgrade u “Stokholm vud sitiju”, koje projektuju arhitektonske firme “2White Arkitekter” i “Henning Larsen”, trebalo bi da budu završene 2027. godine.
