U Klinici za hematologiju VMA tokom godine leči se oko 250 novodijagnostikovanih bolesnika koji boluju od bilo koje hematološke bolesti.
Prema rečima načelnika Klinike za hematologiju pukovnika dr Predraga Krstića, u ovom trenutku na klinici se leči oko 50 pacijenata, delom hospitalno, a većim delom preko dnevne bolnice.
“Mi lečimo u klinici adultnu populaciju, odnosno odrasle osobe. Naš najmlađi pacijent ima 18 godina, a najstariji, ukoliko se ne varam, 86 godina. Što se tiče patologije, ona je raznovrsna, ali na sreću vodeće hematološke bolesti, pa i pomenuti karcinom dojke, su bolesti starije životne dobi, tako da procentualno imamo srednjovečne i starije pacijente, uglavnom”, istakao je dr Krstić gostujući na RTS-u.
Maligne bolesti su u porastu
Maligne bolesti su, prema rečima ovog doktora, u porastu, a razlozi za to su višestruki.
“Najpre, verovatno, iz zdravstvene prosvećenosti stanovništva. Mnogo je lakše doći do lekara i pacijenti iz udaljenih delova zemlje se lakše javljaju lekaru. Drugi razlog bi, verovatno, bio u unapređenju dijagnostike i postavljanju dijagnoze rane, hematološke bolesti, tu ističemo ulogu primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, i svakako, iako za to nemam dokaza, uticaj životne sredine i način života savremenog čoveka”, naveo je dr Krstić.
Na klinici, dodaje, najviše se leči leukemija – akutna i hronična, zatim hronična limfoproliferativna oboljenja, hronična mieloproliferativna oboljenja, razne tipovi anemija.
“To je nešto što najčešće dolazi kod nas na aktivno lečenje”, podvlači doktor Krstić.
Do sada su na ovoj klinici lekari uradili 1.500 transplantaciju matičnih ćelija.
“Da bih približio transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze široj populaciji, onima koji nemaju medicinsko obrazovanje, reći ću da je transplantacija vid lečenja gde pacijentu putem transfuzije dajemo zdrave ćelije, matične ćelije hematopoeze. One mogu biti uzimane iz krvi ili iz koštane srži”, objašnjava ovaj doktor.
Ko može biti donor
Što se tiče izvora, odnosno donora, pacijent može sam sebi dati zdrave ćelije i to je tzv. autologna transplantacija ili može da ih dobije od zdravog davaoca, to je alogena transplantacija.
“Ona može biti singena, gde je davalac jednojačani blizanac, može biti srodna, srodnik podudaran ili delimično podudaran i najčešće primenjujemo nesrodnu transplantaciju, taj zdravi davaoc može biti čovek na bilo kojem delu kugle zemaljske, a nalazimo ga preko Međunarodnog registra donora matičnih ćelija hematopoeze”, navodi dr Krstić.
Inače, transplantacija se primenjuje kod više tipova hematoloških bolesti.
“To su maligna hematološka oboljenja, anemije kao nemaligno hematološko oboljenje, a svoju ulogu imaju i u urođenim imunodeficijencijama, urođenim poremećajima metabolizma, kod autoimunnih oboljenja i kod nekih oblika solidnih tumora”, ističe dr Krstić.
Vojnomedicinska akademija je pionir u transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze – ove godine obeležava se 51. godina od te prve transplantacije.
Važno je upisati se u Registar donora
Vrlo je važno da i ovom prilikom pozovemo sve građane koji mogu da se upišu u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije, člana svetskog registra.
“Nikada ne znamo šta nosi dan, šta nosi noć. Uzimanje matičnih ćelija hematopoeze, uglavnom, bude bezbolna procedura. Imamo moćne separatore, uzima se iz krvi. Vrlo retkim indikacijama se ide i na koštanu srž, ali, uglavnom možemo uzimati iz periferne krvi, tako da nema razloga da se bilo ko odbija, odnosno da se ne odazove. I to je za mnoge pacijente jedini model lečenja u nekom trenutku. Imate pacijente koji su i dan-danas na sreću, živi posle mnogo-mnogo godina od te procedure”, zaključuje dr Krstić.
Ovo su znaci za uzbunu
Iako teško može da se predvidi nastanak hematoloških oboljenja, ali neki znaci kada bi se trebalo obratiti lekaru su: povišena temperatura, gubitak na telesnoj masi, noćno preznojavanje, svrab kože, pojava limfnih žlezda, pojava modrica, malaksalost, slabost.
