Vozači pažnja, električni trotineti su sada na kolovozu ravnopravni učesnici u saobraćaju, poput svih drugih motornih vozila, a vožnja po trotoaru im je zabranjena.
Električnih trotineta u Srbiji prema podacima MUP-a ima između 250 i 400 hiljada. Iako mnogi vozači trotineta izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja opisuju kao destimulišuće, nadležni naglašavaju da su mere donete upravo radi njihove bezbednosti, piše RTS.
Jedan sugrađanin, pak, smatra da bi kazne za vozače trebalo budu pet puta veće.
“Nije poenta u kaznama, poenta je u tome da postoji infrastruktura gde ćemo da vozimo, ovako su nas naterali da poginemo, dok ne pogine prvi neće se smiriti”, kaže učesnica u saobraćaju.
Druga, koja vozi automobil, navodi da joj vozači trotineta ne smetaju, osim kad vozi, pa gleda da ih ne udari.
“Onda me panika hvata. Bravo za zakon, samo da se poštuje”, poručuje ona.
Gde i kojom brzinom može da se vozi e-trotinet
Vozači električnih trotineta mogu da koriste biciklističku traku ili pešačko-biciklističku stazu. Ako staze nema, moraju da se kreću kolovozom gde je brzina ograničena na 30 kilometara na čas, dok stariji od 18 godina mogu da voze trotinet gde je ograničenje 50 kilometara na čas.
Zakon propisuje posedovanje dokumentacije, registracione nalepnice, nošenje kacige i svetloodbojnog prsluka.
Mlađima od 14 godina zabranjeno je da voze trotinet na javnim putevima.
Kako zaštiti učesnike u saobraćaju
“Za ovih nekoliko godina koliko su električni trotineti u upotrebi, njihovi korisnici su se navikli da za njih praktično ne postoje nikakva pravila da se kreću kuda hoće i kako hoće, da prolaze na crveno svetlo da voze u suprotnom smeru i slično. Kad im odgovara oni su pešaci, kad im odgovara oni su vozila”, ističe Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Dodaje da je bilo za očekivati da ustanovljavanjem pravila, kakva god da su, dođe do nezadovoljstva jednog dela vozača.
“Jer, prosto, iz situacije kada možete sve dođete u situaciju da ne možete baš sve, razumno je da dođe i do nezadovoljstva”, ukazuje Okanović.
Igor Velić, master inženjer saobraćaja “Sigurne staze” objašnjava da ranjive učesnike u saobraćaju štiti njihova infrastruktura, a da mi nemamo infrastrukturu za njih.
“Svakako trotineti ne smeju da se voze trotoarom, trotoar je namenjen za pešake i pešaci treba uvek da budu prvi na listi ranga mobilnosti. I zapravo celokupan saobraćaj bi trebalo da se prilagodi pešaku, jer su oni najranjivija kategorija“, smatra Velić.
Pored ekološke prednosti, e-trotineti se izdvajaju kao poseban oblik mikromobilnosti, pre svega zbog niske cene, kreativne alternative upotrebi automobila i javnog prevoza.
Unapređenje biciklističke infrastrukture
Cilj mikromobilnosti je da se sve više osoba preorjentiše sa putovanja automobilom na alternativni način prevoza. Ipak, neophodna je uređena mreža javnog prevoza, metroa, taksi usluga i električnih bicikala, trotineta ili skutera.
U Srbiju je stigao prvi, a najavljeno je ukupno pet operatora rentiranja električnih trotineta. Zanimljivo je da neke države zabranjuju rentiranje trotineta kao što je to bio slučaj u Francuskoj.
“Da li Srbija i ostali veći gradovi imaju razvijenu biciklističku infrastrukturu – ne, ali svakako će ovo biti još jedan dodatni razlog da se biciklistička infrastruktura širi i da se unapređuje. Mislim da je sada najvažnije raditi na predupređivanju, odnosno da se sprovedu jake medijske kampanje kako prema vozačima električnih trotineta, u smislu koja su njihova prava i obaveze i kako treba da se bezbedno postupaju, isto tako prema vozačima motornih vozila”, ocenjuje Okanović.
Takođe, ističe da je veoma bitno upoznati vozače automobila, kamiona, autobusa da su sada električna vozila, odnosno laka e-vozila, učesnici u saobraćaju koji su potpuno ravnopravni i koje moraju uvažavati.
Ko je ovlašćen da kažnjava
“Saobraćajna policija jeste ovlašćena kao institucija da brine i da kontroliše poštovanje propisa koji se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima. U tom smislu dobro je da će to raditi saobraćajna policija”, kaže Krsto Lipovac, šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu.
On dodaje da bi njihov fokus trebalo da bude prvenstveno usmeren ka tome da kontrolišu poštovanje ograničenja brzine i drugih učesnika u saobraćaju, kao i kontrolu površina po kojima se kreću.
Očekuje da će saobraćajna policija vrlo brzo prepoznati kojim se to ulicama kreću ova vozila ili češće kreću i u kojim periodima.
“I da će na tim ulicama i na tim delovima ulica intenzivirati, posebno kontrolu brzine i da ćemo u neko dogledno vreme imati puno bolje poštovanje ograničenja brzine do 50 kilometara na čas u ovim delovima naselja gde nam se češće pojavljuju ova vozila”, zaključuje Lipovac.
Dolaskom na tržište prvog, od najavljenih pet operatora, taj broj će biti znatno veći. Poštovanje ograničenja brzine, pažnja i tolerancija su glavni preduslovi da priča o mikromobilnosti ne bude deo crne hronike.
