U Španiji se u nedelju održavaju parlamentarni izbori.
Na njima će 37,4 miliona Španaca sa pravom glasa odlučiti da li će na vlasti ostati dosadašnji premijer Pedro Sančez, lider Španske ocijalističke radničke partije (PSOE) ili će kormilo države preuzeti konzervativna opoziciona Narodna partija (PP) Alberta Nunjeza Feiha.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja PP će pobediti PSOE, ali neće uspeti da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu, prenose svetski mediji.
Da bi formirao vladu Feihu će biti potrebna podrška krajnje desničarska partije Voks, čiji je lider Santjago Abaskal. Ako je Voks potencijalni saveznik Feiha, onda bi za socijaliste to bio savez Ujedini se (Sumar) ministarke rada Jolande Diaz, koji čini 15 levičarskih grupa.
Poslednje ankete javnog mnjenja objavljene u Španiji pokazuju da PP ima 33- 36 odsto glasova, a socijalisti ispod 29 procenata.
Voks i Sumar su gotovo da su izjednačeni na 12,5-13,5 procenata.
Tokom predizborne kampanje najviše se govorilo o LGBT i rodnim pitanjima.
Opozicione stranke PP i Voks oštro su kritikovale nove zakone levičarske vlade o pravima transrodnih osoba – uključujući olakšavanje ljudima da promene svoj zakonski pol i abortus.
Oni su, takođe, napali kontroverzni španski zakon o seksualnom pristanku “Samo da znači da”.
Zakon je usvojen tek prošlog avgusta, ali je stvorio “rupu” koja je smanjila zatvorsku kaznu za više od 1.000 osuđenih silovatelja, a Sančez je na kraju morao da se izvini i progura izmene.
Nacionalizam je, takođe, bio vruće pitanje, PP i Voks su proglasili Sančeza “izdajnikom” zbog pomilovanja zatvorenih lidera koji su se borili za nezavisnost španskih regiona i umanjivanja stepena zločina secesije.
Najveći problem za većinu birača je ekonomija, čak i ako se veći deo kampanje fokusirao na druga pitanja.
Španija uživa u periodu rasta, a inflacija je u junu usporila na ispod dva odsto, što je jedna od najnižih u Evropi.
Ali sumorne brojke nezaposlenih jedna su od najčešćih linija napada opozicije na aktuelnu vlast.
U maju je Španija imala najveću stopu nezaposlenosti – 12,7 odsto, od svih zemalja EU.
Biračka mesta biće otvorena od 9.00 sati ujutru do 20.00 časova uveče.
Španci biraju poslanike za donji dom parlamenta koji ima 350 mesta, kao i 208 od 265 senatora u gornjem domu parlamenta.
Zbog sezone godišnjih odmora 2,5 miliona Španaca se odlučilo da glasa poštom, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodne izbore.
Na ovim izborima ima 1,6 miliona građana koji glasaju prvi put.
Za donji dom parlamenta glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata, dok u gornjem domu mogu izabrati najviše tri regionalna senatora.
Prognoze na osnovu izlaznih anketa biće objavljene nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, ali gotovo definitivan rezultat biće poznat do ponoći.
Po španskom zakonu dozvoljeno je najviše tri nedelje da se formalno konstituiše parlament.
Vladajući monarh, kralj Felipe VI počinje da se sastaje sa partijskim liderima, koji predlažu kandidata za premijera.
Tokom prvog parlamentarnog glasanja za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a ako ne bude ispunjena, tokom drugog glasanja, koje se održava najviše 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina.
Novi izbori se raspisuju ako posle najviše dva meseca nakon prvog parlamentarnog glasanja, nijedan kandidat ne uspe da dobije podršku većine.
