Italijanska premijerka Đorđa Meloni u utorak će ugostiti francuskog predsednika Emanuela Makrona na sastanku koji se smatra pokušajem da se smire tenzije nakon godina zategnutih odnosa i nedavnih nesuglasica među evropskim liderima.
Desničarska premijerka Italije biće domaćin privatnog sastanka sa francuskim predsednikom u utorak uveče, što je italijanski list Corriere della Sera nazvao „samitom prekretnice“.
„Meloni se miri sa Makronom“, dodao je dnevni list Il Messaggero, opisujući sastanak kao „otopljavanje odnosa“.
Posetu je, prema francuskim izvorima, predložio upravo Makron, „jer mu je uloga da ujedini Evropljane, a želi i da sarađuje sa njom“.
Sastanak u svetlu svežih tenzija
Sastanak se dešava samo nekoliko nedelja nakon što su tenzije između njih dvoje izbile na površinu tokom samita evropskih lidera u Albaniji, 16. maja.
Meloni je bila u Tirani, ali je primetno izostala sa sastanka Makrona i lidera Nemačke, Velike Britanije i Poljske sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, nakon čega je usledio zajednički poziv američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Meloni je izjavila da im se nije pridružila jer se protivi ideji slanja italijanskih trupa u Ukrajinu radi nametanja mira u ratu s Rusijom.
Makron je kasnije izjavio da je Italijanka delovala pod utiskom „nesporazuma“.
„Rasprava koju smo vodili odnosila se na postizanje prekida vatre“, rekao je, dodajući da se u pozivu Trampu nije pominjalo slanje trupa.
Jedinstvo Zapada
Tokom zajedničke konferencije za medije u Rimu narednog dana sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercem, Meloni je pozvala evropske kolege da „prestanu da budu sebični“ i da se fokusiraju na „jedinstvo Zapada“.
Tenzije između Pariza i Rima prisutne su otkako je Meloni došla na vlast u oktobru 2022. godine – uključujući sukob oko migracija, kao i neslaganja na samitu G7 u Italiji prošle godine u vezi sa pravom na abortus.
Ipak, drugo i treće po veličini privrede Evropske unije suočavaju se sa sličnim izazovima – rat u Ukrajini i trgovinske mere Donalda Trampa usmerene protiv EU.
Komentatori primećuju da Makron i Meloni poseduju različite prednosti koje bi mogle biti uzajamno korisne, što pomirenje čini korisnim za obe strane.
Italija ima manji diplomatski uticaj u poređenju sa Francuskom, koja poseduje nuklearno oružje i stalno mesto u Savetu bezbednosti UN-a.
Ali Meloni ima važnu prednost u svojim privilegovanim odnosima sa Trampom i američkim potpredsednikom Džej D. Vensom, koji su je obojica nazvali „prijateljicom“ koja deli njihove konzervativne vrednosti i stavove prema imigrantima.
„Graditeljka mostova“
Meloni je 18. maja u Rimu bila domaćin sastanka između Vensa i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen – prvog na tako visokom nivou otkako je Tramp počeo da uvodi carine.
Otvarajući sastanak, koji se održao nakon inauguracione mise za novog papu Lava XIV u Vatikanu, Vens je pohvalio Meloninu ulogu kao „graditeljke mostova između Evrope i Sjedinjenih Država“.
To sigurno nije promaklo Makronu, koji je kod kuće nepopularan i suočava se sa neprijateljski nastrojenim parlamentom – a diplomatija je jedno od retkih područja gde još uvek može da se nada uticaju pre kraja svog mandata 2027. godine.
Što se tiče Meloni, koja i dalje uživa podršku veću od 45% prema anketama – čak i nakon dve i po godine na vlasti – i ona ima interes da izgladi odnose sa Makronom jer njihove nesuglasice potkopavaju međunarodni ugled koji pažljivo gradi.
