U avgustu su je naše bake brale po livadama
Tradicionalno se koristi kod tuberkuloze, kašlja, preznojavanja, problema sa varenjem, jetrom, slezinom, bubrezima i mokraćnim putevima, kao i kod gihta i reume
Čestoslavica, poznata i kao veronika (Veronica officinalis), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Scrophulariaceae. Njeni sitni, svetloplavi ili svetloljubičasti cvetovi skupljeni su u grozdaste cvasti, dok nazubljeni listovi sa gornje strane imaju intenzivnu zelenu, a sa donje ljubičastu, maljavu površinu. Stabljike su četvorougaone, polegle i prekrivene dlačicama, a izbijaju iz puzećeg rizoma. Prirodno raste po suvim livadama, na obodima šuma i širom Evrope, osim u mediteranskom pojasu.
Lekoviti deo biljke – herba čestoslavice – bogat je iridoidnim glikozidima (aukubozid), flavonoidima, taninima, organskim kiselinama (hlorogenska, kafena), saponinima i tragovima etarskog ulja.
U narodnoj medicini
Nekada se verovalo da čestoslavica „čisti krv“ i koristila se čak i u lečenju gube. Prema legendi, ime je dobila po Svetoj Veroniki, koja je, prekrivši lice imperatora Tiberija tkaninom sa likom Isusa, izlečila njegovo oboljenje. Još u XVI veku o njoj su pisali Hijeronimus Boš i Sebastian Knajp, preporučujući je kao univerzalni lek.
Čestoslavica, poznata i kao veronika (Veronica officinalis), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Scrophulariaceae. Njeni sitni, svetloplavi ili svetloljubičasti cvetovi skupljeni su u grozdaste cvasti, dok nazubljeni listovi sa gornje strane imaju intenzivnu zelenu, a sa donje ljubičastu, maljavu površinu. Stabljike su četvorougaone, polegle i prekrivene dlačicama, a izbijaju iz puzećeg rizoma. Prirodno raste po suvim livadama, na obodima šuma i širom Evrope, osim u mediteranskom pojasu.
Lekoviti deo biljke – herba čestoslavice – bogat je iridoidnim glikozidima (aukubozid), flavonoidima, taninima, organskim kiselinama (hlorogenska, kafena), saponinima i tragovima etarskog ulja.
U narodnoj medicini
Nekada se verovalo da čestoslavica „čisti krv“ i koristila se čak i u lečenju gube. Prema legendi, ime je dobila po Svetoj Veroniki, koja je, prekrivši lice imperatora Tiberija tkaninom sa likom Isusa, izlečila njegovo oboljenje. Još u XVI veku o njoj su pisali Hijeronimus Boš i Sebastian Knajp, preporučujući je kao univerzalni lek.
ADVERTISING
Tradicionalno se koristi kod tuberkuloze, kašlja, preznojavanja, problema sa varenjem, jetrom, slezinom, bubrezima i mokraćnim putevima, kao i kod gihta i reume. Ublažava vrtoglavicu i nervozu usled mentalnog napora, pomaže kod ekcema, svraba i zarastanja rana.
Blagotvorno dejstvo
Ljudi koriste čestoslavicu za:
- bolesti pluća, želuca i creva
- probleme sa bešikom i bubrezima
- giht, artritis, reumatske bolove
- gubitak apetita i slab metabolizam
- bolesti jetre i slezine
Takođe se upotrebljava kao tonik, za izazivanje znojenja i pročišćavanje krvi. Može se koristiti za ispiranje grla ili spolja, za rane i kožne probleme.
Recepti travara Momčila Antonijevića
Čaj protiv hroničnih kožnih oboljenja
Čestoslavica – 50 g
List koprive – 50 g
Divlja dan i noć – 50 g
Tri supene kašike mešavine preliti sa 750 ml ključale vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti tokom dana, nezaslađeno.
Čaj za pamćenje i protiv mentalnog zamora
Čestoslavica – 50 g
Ruzmarin – 50 g
Matičnjak – 50 g
List celera – 50 g
Kašiku mešavine preliti šoljom ključale vode, ostaviti 30 minuta, procediti i piti toplo, 2–3 puta dnevno.
