Međunarodni tim istraživača sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju analizirao je preko 100 genoma ljudi iz bronzanog doba. Time su stvorili prvo biološko porodično stablo mikenske porodice u regionima sa problematičnim očuvanjem drevne DNK zbog klimatskih uslova.
Studija, objavljena u Nature and Ecology, je pokazala kako su se sklapali brakovi na osnovu drevne DNK. Brakovi su se sklapali sa ljudima koji su bili međusobnom srodstvu.
Minojska kultura
Minojci su bili egejska civilizacija iz bronzanog doba na ostrvu Krit i drugim egejskim ostrvima. Danas se smatra da je kultura prva civilizacija koja je nastala u Evropi.
Minojska civilizacija se prvi put pojavila oko 3500. godine pre nove ere. Minojci su razvili naprednu kulturu koja je izgradila velike komplekse palata, umetnost i sisteme pisanja, podržane mrežom trgovine širom Mediterana.
Raniji iitraživači su mogli samo da pretpostavljaju o odnosu ljudi koji su bili sahranjeni u bogatim grobnicama. Sada je, uz pomoć analize drevnih genoma, po prvi put moguće steći uvid u srodstvo i pravila braka na minojskom Kritu i mikenskoj Grčkoj.
Prvo biološko porodično stablo mikenske porodice
Zahvaljujući napretku nauke, sada je moguće proizvesti proizvesti opsežne genomske podatke čak i u regionima gde se drevna DNK teže očuva zbog klimatskih uslova. Naučnici su uspeli da rekonstruišu srodstvo ljudi, prvo porodično stablo, koji su živeli pre 3.600 godina u jednom zaseoku.
Zanimljivo je to da su neki od sinova još u odraslom dobu živeli u roditeljskom zaseoku. Njihova deca su bila sahranjena u grobnici ispod dvorišta imanja. Jedna od žena koja se udala u kuću dovela je u porodicu svoju sestru. To su naučnici potvrdili na osnovu groba deteta.
Udaja za prvog rođaka
Međutim, još jedan nalaz bio je potpuno neočekivan za naučnike. Na Kritu i drugim grčkim ostrvima, kao i na kopnu, bilo je veoma uobičajeno da se pvi rođaci venčaju među sobom.
“Sada je objavljeno više od hiljadu drevnih genoma iz različitih regiona sveta, ali izgleda da tako strog sistem srodničkih brakova nije postojao nigde drugde u drevnom svetu”, rekao je Eirini Skourtanioti, prvi autor studije.
“Ovo je bilo potpuno iznenađenje za sve nas i postavlja mnoga pitanja.”
Pravila braka u minojskoj kulturi mogu samo da se nagađaju. Možda je to bilo u sprezi sa tim da se nasleđeno poljoprivredno zemljište ne deli? Ono što je bitno jeste da je zagarantovan određen kontinuitet porodice na jednom mestu. Kada su svi članovi porodice blizu i žive zajedno onda se svi bave radovima na zemljištu. Ovde je to uzgoj maslina ili grožđa, na primer.
Naučnici se nadaju da će analize drevnih genoma nastaviti da pružaju fenomenalne i zanimljive uvide u porodične strukture drevnih ljudi, piše portal Sve o arheologiji.
