Gojaznost među djecom u porastu je u većem dijelu svijeta, a razlozi za to su različiti – između ostalog, tu su manjak fizičke aktivnosti i dostupnost brze hrane.
Stručnjaci redovno upozoravaju na to, navodeći da gojaznost veoma negativno utiče na zdravlje mališana, a profesor Aleksander Ametov, načelnik odeljenja za endokrinologiju na Ruskoj medicinskoj akademiji je za aif.ru otkrio koji uzrast dece je najkritičiniji kada je u pitanju razvoj gojaznosti – iznenadiće vas.
– Metaboličko programiranje svih funkcija, organa i sistema počinje mnogo ranije – dok je beba još u materici. Zbog toga, buduće mame treba da planiraju trudnoću, da vode računa o svom zdravlju i ishrani tokom trudnoće. Istraživanja su pokazala da deca koja se rode sa viškom (teška su više od 4,5 kilograma) ili su previše mala (manje od 2,5 kilograma) imaju sedam do deset puta veći rizik da budu gojazna. A gojaznost, s druge strane, doprinosi razvoju kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, dijabetesa tipa 2, artroze, tromboze, gihta, neplodnosti…
Doktor je dalje naglasio da se usled gojaznosti razvija spora sistemska hronična upala, koja je povezana sa mikro- i makrovaskularnim komplikacijama poput dijabetes melitusa.
Znali smo već i ranije da je ishrana u trudnoći veoma važna za zdravlje i mame i bebe, a reči dr Ametova o gojaznosti su dodatni razlog za to.
(Yumama)
