Pitanje je da li je Prigožinov pokušaj puča propao ili su neki jaki, a za sada nepoznati, igrači iz senke poslali Putinu poruku.
To je mišljenje analitičara i bivšeg hrvatskog ambasadora u Rusiji Boža Kovačevića.
Prema njegovom mišljenju, može se desiti I da je pobuna plaćeničle grupe Vagner zapravo poruka ljudi iz senke koji su žeželi da poruče ruskom predsedniku da niko nije siguran na vlasti, odnosno da postoje metode kojim se on može kontrolisati ili čak srušiti.
Po Kovačeviću, ovo što se dogodilo, poruka je Vladimiru Putinu da očigledno postoji veze između Jevgenija Prigožina i ljudi iz Putinovog okruženja i da je on u dosluhu s važnim ljudima.
Doduše, kaže Kovačević, još nije jasno ko “šalje poruku” i ko stoji iza svega – oni koji bi završili rat ili pak oni koji su za eskalaciju rata.
“Koliko je Putin toga svestan i da li je shvatio poruku, videćemo verovatno vrlo brzo, po njegovim daljim reakcijama i koracima. Ali, svakako da je puč oslabio njegovu poziciju i verovatno će uticati i na rejting u ruskoj javnosti. Naravno, tu mislim na ono što ljudi stvarno misle, a ne na režimska ispitivanja javnog mnjenja”, kaže Kovačević.
Bivši ambasador ističe kako je evidentno da u ruskoj političkoj eliti vladaju razjedinjenost i nezadovoljstvo onim što se događa u Ukrajini, a definitivno je jasno da postoji otpor prema ministru odbrane Sergeju Šojguu, kojeg Putin drži uprkos sve većim kritikama.
Kovačević je siguran da puč nije Prigožinova impulsivna improvizacija, nego da se radi o široj akciji.
“Neverovatno je i gotovo nezabeleženo da jedna, relativno malobrojna, vojna jedinica, koju je predsednik proglasio nelegalnom i izdajničkom, prođe gotovo neometano 700-800 kilometara prema glavnom gradu, a da ne naleti ni na kakav otpor. Pitao bih šta su radili lokalni šefovi i gubernatori gradova i oblasti kroz koje su prolazili, kao i vojne i druge jedinice na tom terenu. Sigurno to nije slučajno”, napominje Kovačević za Jutarnji list.
Prema njemu, puč je pokazao da je Rusija div na staklenim nogama jer se ni u jednoj ozbiljnoj državi, a Putin Rusiju takvom smatra, ne može pobuniti jedna jedinica takvog tipa, a da državni represivni aparat nema praktično nikakvu reakciju.
Oni su ugrozili stabilnost režima i države, i to usred rata, a reakcije nadležnih organa nema, kaže Kovačević. On, nadalje, pretpostavlja da bi ova situacija mogla da rezultira ograničavanjem Putinove moći, odnosno ovlašćenja.
“Pretpostavljam da će sada doći do konsolidacije režima, ali i mogućeg kolektivnog vladajućeg organa. Putin, svakako, neće imati onoliku vlast kao do sada, niti će više sam donositi odluke”, ističe on.
Kovačević takođe smatra da je ovo početak Putinovog kraja, pa je uveren da će sada biti zanimljivo videti hoće li se i kako on kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine.
Naime, na to će uticati reperkusije puča, ali i stanje na ratištu. U ruskoj javnosti se rat ionako percipira kao “Putinov rat”, pa će i on snositi konsekvence neuspeha.
Kovačević je siguran da će se ovo odraziti na daljnju rusku agresiju u Ukrajini.
