Nakon više od 30 godina, u Hrvatskoj je nedavno zabeležen izolovan slučaj gube (lepre), poznate i kao Hansenova bolest, kao i u Rumuniji.
Vest je izazvala zabrinutost u javnosti, ali stručnjaci poručuju da nema razloga za paniku. Reč je o bolesti koja je, uprkos teškoj istorijskoj stigmi, danas potpuno izlečiva, a prenošenje je veoma ograničeno.
Šta je guba ili Hansenova bolest?
Guba ili lepra je hronična zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae. Ova bakterija se razmnožava veoma sporo, zbog čega period inkubacije – vreme od zaraze do pojave prvih simptoma – može trajati godinama, u proseku oko pet godina, a ponekad i do 20 godina.
Bolest prvenstveno zahvata kožu, periferne nerve, sluzokožu gornjih disajnih puteva i oči. Ukoliko se ne leči, oštećenje nerava može dovesti do teških i trajnih fizičkih oštećenja i invaliditeta. Upravo su te posledice kroz istoriju stvorile strah i stigmu koji su nepravedno pratili obolele.
Guba se pojavila i u Rumuniji
U Rumuniji je potvrđen prvi slučaj lepre, poznate i kao guba, nakon više od četrdeset godina, dok su još tri osobe pod sumnjom na zarazu. Vest je potvrdio rumunski ministar zdravlja Alexandru Rogobete, navodeći da je reč o četiri žene azijskog porekla, zaposlenih kao maserke u spa centru u gradu Cluj-Napoca.
Hitne mere su odmah uvedene. Nakon što su kod žena primetjene sumnjive kožne promene, sprovedena su klinička i mikrobiološka testiranja. Kod jedne je potvrđena prisutnost bakterije Mycobacterium leprae, izazivača bolesti, dok se nalazi za ostale tri još čekaju. Zdravstvene vlasti odmah su reagovale zatvaranjem spa centra, sprovedene su potpune dezinfekcije prostora i pokrenuto testiranje svih zaposlenih, uz širu epidemiološku istragu.
Pacijentkinja sa potvrđenom dijagnozom započela je lečenje prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), što brzo smanjuje rizik od prenosa zaraze.
Iz rumunskog Ministarstva zdravlja poručuju da je guba slabo zarazna i da je za prenos potreban dugotrajan i blizak kontakt sa zaraženom osobom. Naglašavaju da prenos kratkim kontaktom ili boravkom u zajedničkim prostorijama nije moguć.
Poslednji slučaj gube u Rumuniji zabeležen je 1981. godine. Vlasti su najavile da će nastaviti sa kontinuiranim nadzorom situacije i redovno obaveštavati javnost o razvoju događaja.
Kako prepoznati simptome?
Klinička slika lepre zavisi od imunološkog odgovora zaražene osobe. Simptomi se razvijaju sporo i često su u početku neprimetni.
Rani znakovi bolesti
Prvi i najčešći znakovi lepre su promene na koži. Ključno je obratiti pažnju na:
- Fleke na koži: Pojava jedne ili više bleđih (hipopigmentisanih) ili crvenkastih mrlja na koži.
- Gubitak osećaja: Najvažniji dijagnostički znak je jasan gubitak osećaja za dodir, bol ili toplotu unutar tih kožnih mrlja.
- Utrnulost ili trnjenje: Ponekad se javlja osećaj utrnulosti u rukama ili nogama.
- Zadebljani nervi: Moguće je napipati zadebljane nerve, naročito oko lakta ili kolena.
Uznapredovali simptomi bez lečenja
Ako se bolest ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, napredovanje oštećenja nerava dovodi do ozbiljnih komplikacija:
- Slabost mišića i paraliza: Gubitak snage u mišićima šaka i stopala može dovesti do karakterističnih deformiteta poput “kandžaste šake” ili “visećeg stopala”.
- Rane koje ne zarastaju: Zbog gubitka osećaja, osoba se može nesvesno povrediti (opekotine, posekotine), što dovodi do hroničnih rana (ulkusa), najčešće na tabanima. Ponavljane povrede mogu uzrokovati skraćivanje prstiju na rukama i nogama.
- Promene na licu: Gubitak obrva i trepavica, suvoća i oštećenje očiju (zbog smanjenog treptanja), a u teškim slučajevima i urušavanje nosnog grebena.
Kako se bolest prenosi i ko je u opasnosti?
Suprotno uvreženom mišljenju, lepra nije visoko zarazna bolest. Više od 95 odsto ljudi ima prirodni imunitet na bakteriju M. leprae i neće razviti bolest čak i ako dođu u kontakt sa njom.
Prenos zahteva dugotrajan i blizak kontakt sa nelečenom, zaraznom osobom. Bakterija se širi kapljičnim putem, odnosno udisanjem kapljica iz nosa i usta zaražene osobe prilikom kašljanja ili kijanja. Bolest se ne prenosi povremenim dodirom poput rukovanja, grljenja, sedenja pored obolelog ili deljenjem obroka. Osoba prestaje da bude zarazna već nekoliko dana nakon početka terapije. Najveći broj slučajeva danas se beleži u Indiji, Brazilu i Indoneziji.
Lečenje je efikasno i dostupno
Guba je danas potpuno izlečiva. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) od 1995. godine obezbeđuje besplatnu terapiju za sve obolele širom sveta. Lečenje se sprovodi kombinacijom tri antibiotika (dapson, rifampicin i klofazimin), što se naziva višestruka medikamentozna terapija (MDT).
U zavisnosti od oblika bolesti, lečenje traje od šest do 12 meseci. Ključno je započeti terapiju što ranije kako bi se sprečilo trajno oštećenje nerava i invaliditet. Iako antibiotici uništavaju bakteriju i zaustavljaju napredovanje bolesti, oni ne mogu popraviti već nastala oštećenja nerava.
Kako se nositi sa bolešću
Iako je antibiotska terapija ključna za uništavanje bakterije, briga o sopstvenom zdravlju ima veliku ulogu u sprečavanju trajnih posledica. Pacijenti koji boluju od lepre moraju usvojiti određene navike kako bi zaštitili delove tela koji su zbog oštećenja nerava izgubili osećaj.
- Redovno uzimanje terapije: Najvažniji korak je pridržavanje propisane terapije tačno prema uputstvu lekara. Prekid lečenja može dovesti do povratka bolesti.
- Svakodnevna samoprovera: Zbog gubitka osećaja u rukama i nogama, pacijenti moraju svakodnevno pažljivo pregledati kožu na tim područjima i tražiti posekotine, žuljeve ili druge povrede koje nisu osetili.
- Nega stopala i ruku: Preporučuje se nošenje zaštitne obuće kako bi se sprečile povrede stopala. Ruke treba štititi prilikom rada sa vrućim ili oštrim predmetima.
- Briga o očima: Ako su zahvaćeni nervi lica, može doći do smanjenog treptanja. U tom slučaju važno je svesno treptati i koristiti preporučene kapi za oči kako bi se sprečilo isušivanje i oštećenje.
- Fizikalna terapija: Vežbe mogu pomoći u očuvanju funkcije mišića i sprečavanju trajnih deformiteta.
Pored fizičke nege, važna je i psihološka podrška kako bi se pacijenti lakše nosili sa dijagnozom i društvenom stigmom koja ovu bolest i dalje ponekad prati.
Foto: Shutterstock/NikomMaelao Production
Izvor. B92
